Alergija na polen- kada se topla sezona pretvori u agoniju!

Mnogi od nas se raduju dolasku proleća i leta, uživajući u toplom vremenu. Ipak, veliki je broj i onih osoba koje sa strepnjom dočekuju još jednu sezonu alergija na rascvetano cveće i drveće. To su oni isti koji se raduju prolećnim pljuskovima, isto onoliko koliko ostali srećnici, koji nemaju polensku alergiju, jedva čekaju da prođu.

Štaviše, ukoliko patite od polenske alergije, najbolje vreme za izlazak napolje je odmah nakon obilnih kiša. Broj polena je najmanji u hladnim, vlažnim danima jer, imaju tendenciju da budu najviši između 10 i 16 časova, posebno u vrućim, suvim i vetrovitim danima.

Šta je polen?

Polen je veoma fina praškasta supstanca koja je obično žute boje. Generiše se u strukturi na kraju prašnika (muški reproduktivni deo cveta) poznatoj kao prašnik i njegova svrha je da oplodi druge biljke iste vrste. Da bi došlo do oprašivanja, polenova zrna se moraju preneti sa prašnika na žensku biljku. Ovim procesom stvaraju se semena sa genetskim informacijama za novu vegetaciju.

Polen pada i širi se uglavnom u proleće, leto i jesen. Glavni “krivci” su trava, drveće i korov – čiji je polen mali, lagan i suv i zbog toga se lako raznosi vetrom. Nasuprot tome, biljke sa jarkim cvetovima (kao što su ruže) imaju veliki, voštani polen koji pčele i drugi insekti oprašivači prenose između biljaka.

Alergija na polen- simptomi

Alergije se javljaju kada bezopasni proteini rastvorljivi u vodi koje oslobađa polen uđu u sluzokožu očiju, nosa i usta. Ako ste podložni alergijama, vaš imuni sistem greškom smatra polen za invaziju klica. Tada telo pokreće složen proces u kome stvara hemikalije kao što je histamin da iritira nerve, što dovodi do svraba i kijanja u pokušaju da se izbaci polen.

Ipak, simptomi alergije na polen razlikuju se od osobe do osobe.

Možda ćete doživeti napade kijanja. Ova prilično dosadna reakcija pomaže u fizičkom izbacivanju polena iz vašeg sistema, a takođe služi i kao crvena zastavica koja vam govori da postoji visok broj polena i da biste trebali napustiti to područje ako je moguće.

Peludna groznica poznata je i kao sezonski alergijski rinitis, jer se simptomi javljaju tek kada je sezona polena. Peludna groznica se prvobitno odnosila samo na alergije izazvane polenom trave, ali se termin sada koristi i za opisivanje simptoma rinitisa (zapaljenja sluzokože unutar nosa).

Alergije na polen obično izazivaju simptome polenske groznice, uključujući:

• curenje, svrab, zapušen nos

• kijavica

• razdražljive, svrabljive, suzne i crvene oči

• svrab u ušima, grlu i nepcu

Ljudi sa polenskom groznicom imaju veću verovatnoću da razviju infekcije sinusa i mogu imati nemiran i neredovan san što dovodi do ekstremnog umora. Teški simptomi polenske groznice mogu uticati na učenje kod dece i produktivnost kod odraslih. Peludna groznica takođe može otežati kontrolu astme kod onih kod kojih je veća verovatnoća da će je dobiti.

Naime, polen se može udahnuti u pluća i direktno izazvati astmu kod nekih ljudi. Ovo može biti nepovezano sa simptomima polenske groznice, a simptomi astme uključuju:

• stezanje u grudima ili bol

• kratkog daha

• otežano disanje

• piskanje – zviždanje pri disanju

• kašljanje

Alergija na polen i osetljivost

Mnogi ljudi se pitaju da li su alergije na polen genetske prirode. Istraživači još uvek proučavaju ovo pitanje, ali studije sugerišu da je nasledna komponenta donekle uključena. Ako imate krvnog srodnika sa alergijama ili astmom, povećavate rizik od jedne ili više alergija – iako se specifičan tip ne prenosi, već samo povećane šanse. Da stvar bude još komplikovanija, produženo izlaganje alergenu takođe igra ulogu u tome da li ćete razviti alergije ili ne. Čak i ako imate genetsku predispoziciju, možda nećete razviti alergiju ukoliko uglavnom izbegavate alergen.

Ako ste do svojih 20-ih, 30-ih ili 40-ih godina stigli bez alergija, možda ćete se zapitati da li ste zauvek oslobođeni ove dosadne alergiju. Nažalost, ne obavezno. Moguće je da odrasli razviju alergiju na polen i druge okidače čak iu srednjim godinama. Tokom poslednjih godina, broj pojedinaca koji pate od polenske groznice nezaustavljivo raste, i to širom sveta.

Stručnjaci nisu sigurni zašto brojevi rastu, ali spekulišu da se odgovor krije u činjenici da je sve više zagađivača u vazduhu, kao i u rapidnom rastu populacije grinja, u kombinaciji sa slabijom ventilacijom u našim domovima i na radnim mestima. Nezdrave navike, uključujući lošu ishranu i nedovoljno vežbanja, takođe mogu doprineti razvitku alergija. Pored toga, preterana briga o higijeni i činjenica da živimo u relativno sanitarnom okruženju, doprinosi tome da naš imuni sistem nema dovoljno posla i zbog toga preterano reaguje na alergene.

Ipak, ne treba da živite u strahu. Kada dođete do srednjih godina, šanse za razvoj alergije na polen se drástico smanjuju. Imuni sistem slabi kako starite, tako da je manje verovatno da će biti spreman i voljan za nekakve hiperalergijske reakcije.

Borba protiv alergija

Direktan način upravljanja alergijama na polen je smanjenje izloženosti polenu. Broj polena se objavljuje u medijima i može vam pomoći da planirate da izbegnete izlaganje.

Pre svega, jedan od isprobanih načina da pomognete sebi kod alergija na polen jeste da ostanete u zatvorenom prostoru kada u vazduhu ima puno polena. Ukoliko patite od alergija, svakako posetite svog lekara da otkrijete šta je uzrokuje.

Tretmani kao što su antihistaminici i sprejevi za nos dostupni su za simptome alergije ali, ukoliko se stvari otrgnu kontroli i doživite napad astme i otežano disanje, ipak potražite hitnu pomoć kako se stvari ne bi dodatno zakomplikovale a vi ugrozili vaše zdravlje.

Obavezno vodite evidenciju o vašim simptomima, i to u vidu dnevnika koji opisuje vaše simptome i kada i gde se javljaju. Obratite pažnju da li se vaši simptomi javljaju:

• unutar vašeg doma, spolja ili oboje

• na kratko ili duže

• noću, danju ili kada se probudite

• u određeno doba godine

• blizu životinja

• nakon što vas je uboo ili ujeo insekt

• nakon što ste pojeli određenu hranu ili piće

• nakon što ste uzeli određeni lek, bilo na recept ili bez recepta

• nakon što ste uzeli biljni lek.

Saveti za smanjenje izloženosti polenu:

Ostanite u kući ujutru, ako je moguće jer, polen trave uglavnom kruži ujutru. Izbegavajte košenje trave ili nosite masku ako to činite. Ukoliko niste vi zaduženi za ovaj zadatak, ostanite u kući dok se trava kosi. Držite zatvorene prozore u svom domu i automobilu. Izbegavajte piknike u parkovima ili na selu tokom sezone polena. Nosite naočare za sunce da zaštitite oči. Posadite baštu sa niskim stepenom alergija oko svog doma, posebno blizu prozora vašeg doma.

Medicinski tretmani, kućni lekovi i promene u nekim životnim navikama mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergije na polen.

Tretmani za alergije na polen

Ljudi koji pate od alergija na polen pokušavaju da alergiju drže pod kontrolom na svaki mogući način. jedan od najčešćih metoda je upotreba antihistaminika bez recepta, kojima je dejstvo najefikasnije kada počnu da se uzimaju nekoliko nedelja pre početka sezone alergija.

Takođe postoje i tablete za imunoterapiju, injekcije za desenzibilizaciju tela na polen ili sprejevi za nos dizajnirani da ublaže svrab i začepljenost. Nazalni kortikosteroidni sprejevi efikasni su u smanjenju upale i povezanih simptoma u nosnim prolazima.

Nažalost, većina tretmana samo pomaže u upravljanju simptomima alergije, ali ih ne može sprečiti. Imunoterapija može biti od pomoći za dugoročno lečenje alergija, ali može potrajati nekoliko godina da se završi.

Ipak, postoji još jedno rešenje da olakšate simptome alergije.

Od svih pomoćnih lekovitih sredstava na tržištu, PropoMucil® jedini sadrži, inovativnom tehnologijom prečišćen, nealergeni, standardizovani PROPOLIS sa N-ACETILCISTEINOM koji razlaže sekret i izbacuje ga! Brzo razređuje i olakšava izbacivanje sekreta, uklanja bakterije, viruse i gljivice iz disajnih puteva, smirije upalu grla i ždrela i pojačava imunitet.

Autor: Pink.rs