Nagle promene temperature koje imamo ovih dana ne prijaju nikome, a posebno su na udaru kardiovaskularni bolesnici. Kardiolog dr Milijana Baletić, za PINK, objasnila je ko je u najvećem riziku od mogućih komplikacija, ali i kako da do istih ne dođe.
Komentarišući nagle promene temperature vazduha koje su početkom proleća došle u našu zemlju, gde smo od 10 stepeni, imali skok do 30, pa opet, pad od skoro 10 stepeni celzijusa, dr Baletić je rekla da se sve promenilo i da ovako velike razlike u temperaturi značajno utiču na naše organizme.
- Pre svega utiču na centralni nervni sistem, pa smo razdražljiviji, pospaniji, bez koncentracije, a sve to dalje utiče na kardiovaskularni sistem. Tako imamo da kod hroničnih bolesnika varira arterijski pritisak, oni su nekada u obavezi da dođu kod lekara da prilagodimo terapiju. Definitivno nam vremenske prilike ne pogoduju za sada iako dolazi lepo vreme, moramo biti adaptirani - rekla je dr Baletić.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako kaže, lečenje svakog pacijenta je individualno i dodaje da je korekcije u terapiji najbolje raditi u konsultaciji sa lekarom.
- Najčešće se radi o dozi, retko kada je skroz promena terapije, ali i to je moguće - rekla je ona.
Ističe da što se tiče prilagođavanja, mi se sve vreme prilagođavamo dobrim načinom života. Kako kaže, što se tiče arterijskog pritiska, ne bi trebalo da se sekiramo samo da propratimo i da se na vreme javimo lekaru.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kada su ovakve vremenske prilike trebalo bi češće da proveravamo, merimo pritisak - rekla je ona.
Doktorka je rekla da, ukoliko nekome prvi put u životu skoči pritisak, treba da se javi lekaru da se vidi da li je za terapiju ili je samo iz određenih uslova skočio konkretno tog dana, a kako dodaje, ukoliko neko ima hronični pritisak, onda treba prilagoditi terapiju i obavezno odraditi kardiološki pregled.
Foto: TV Pink Printscreen
- Preventivni pregledi su potrebni jednom godišnje, ukoliko je osoba zdrava, a oni koji su hronični bolesnici, trebalo bi najmanje dva puta godišnje - rekla je Baletić.
Kada je promena sata u pitanju, doktorka kaže da su naši organizmi dovoljno spremni za tih sat vremena vremenske razlike, pa ističe da ne bi trebalo da to izaziva neke veće promene.
Autor:
