Zimski period idealan je za širenje bakterija i virusa, a respiratorne infekcije najčešćše napadaju decu.

- Uglavnom su u pitanju adeno virusi, to su virusi koji napadaju respiratorni i digestivni trakt sinhrono. Kod dece je to izraženije, jer je naravno imunitet još uvek nedovoljno razvijen, deca do druge godine su najčešće i najteže pogođena populacija - rekla je doktorka Grujić.

Kako kaže, probleme prave patogene bakterije koje se nalaze u nosu, a koje se tu nalaze pored saprofitnih. - Saprofitno znači nešto što živi normalno na tom terenu. Pre svega kod dece virusi uglavnom rade te stvari, nizak imunitet, kolektivi, i onda se ti virusi lako nasele, deca čačkaju nos, pipkaju, češkaju tako da unose te bakterije spolja, one nisu bogom dane u organizmu.

Ona ističe da je i pored svega toga klinička slika nešto što je predominacija po kojoj odlučuju kako da leče, i da li da koriste antibiotik ili ne.

- Kada se ove bakterije lepo nasele, i ako dete ima povišenu temperaturu, naporan kašalj, suzne oči, opšte stanje poremećeno e onda je vreme za antibiotik - rekla je doktorka Grujić.

Kako kaže, veoma je važno skrenuti pažnju da to što ljudi uglavnom misle da kada izvade krv detetu da imaju sve nalaze i da po tome mogu da vide kompletan problem.

- Ozbiljne infekcije se ne leče po tome, nekada se u krvnoj slici ne vidi da postoji problem. Mi ne lečimo decu po papiru, klinička slika je od presudnog značaja - rekla je doktorka Grujić.

Doktoka upozorava na pneumokok, bakteriju koja se nalazi u nosu a koju deca uglavnom donose iz vrtića.

- To je bakterija koja ne mora da pravi probleme ali može da izazove i neke ne invazivne i invazivne probleme. Od upale uha, sinuzitisa, pneumonija, može da izazocve i meningitis, čak i da dovede do sepse - rekla je doktorka Grujić.

Po njenim rečima, ako imamo dete koje ima samo sekreciju iz nosa bez druge simptomatologije, nećemo činiti ništa, ali ako to dete ima suv kašalj, dete je ne zainteresovano za okolinu i ima poremećeno opšte stanje, onda to zahteva lečenje.