Grkinje i Rimljanke su u neka davna vremena nosile crvene i žute velove koje su simbolizovale vatru kako bi uplašile i od sebe oterale zle duhove i demone.
Ispostavilo se da se veo prvi put pojavio u rimsko doba kada se crveni čaršav, nazvan "flameum", koristio za pokrivanje mlade od glave do pete. Ovo je trebalo da učini da mlada izgleda kao da je u plamenu, što je trebalo da uplaši sve zle duhove koji žele da joj pokvare veliki dan.
Vremenom je veo postao metod za maskiranje neveste od zlih duhova i, naravno, njenog muža koji nije trebalo da vidi svoju novu ženu dok ne budu i zvnično venčani. Skidanje vela neveste – koje je uradio mladoženja trebalo je da simbolizuje da je vlasništvo sa oca prešlo na muža.
Velovi su takođe obično bili do poda i prilično teški tako da mlada ne bi mogla da pobegne sa sopstevnog venčanja.
Da stvari budu još bizarnije, neki istorijski izvori sugerišu da je veo napravljen da odgovara visini neveste, tako da se u budućnosti može ponovo koristiti kao njen pogrebni pokrov.
Postoje i druge tradicije iz tog vremena kojih se i danas pridržavamo. Deveruše koje nose odgovarajuće haljine na dan venčanja takođe su praksa koja datira još iz Rima. Deveruše su navodno bile zamoljene da obuku istu haljinu kao i mlada i na taj način donesu sreću mladencima.
Među nekoliko haljina sličnog izgleda u gomili, duhovi ne bi mogli da prepoznaju ko je mlada.
Autor:
