Bol u grudima može biti simptom različitih medicinskih stanja, neka od njih su bezopasna, dok druga mogu biti veoma ozbiljna i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Evo nekoliko mogućih uzroka boli u grudima i situacija u kojima je potrebno obratiti posebnu pažnju, pa i potražiti pomoć lekara:
Angina pektoris: Angina je bol u grudima koja se javlja kada srce ne dobija dovoljno kisonika. Može se pojaviti tokom fizičke aktivnosti ili stresa i obično se oseća kao pritisak, stezanje ili težina u sredini grudi. Ako imate simptome angine, posebno ako ne prestaju nakon odmora, to može da ukazuje na problem s koronarnim arterijama i trebalo bi da potražite medicinsku pomoć – odnosno trebalo bi da lekar uradi CT koronarografiju. Koronarografija je pregled koji koristi intravensku primenu jodnog kontrastnog sredstva i CT skeniranje da bi ispitala arterije koje dovode krv u srčani mišić i utvrdila da li su sužene. Plak koji uzrokuje sužavanje arterija možeda se napravi od različitih supstanci: masti, holesterola i kalcijuma koji se talože duž unutrašnje obloge arterija. CT koronarografija je dijagnostička metoda koja je neophodna kada lekar posumnja da je bol u grudima možda izazvan sužavanjem koronarnih arterija.
Infarkt miokarda (srčani udar): Bol u grudima može biti znak srčanog udara. To je stanje koje zateva obavezan pregled kardiologa, kada se srčani mišić ne opskrbljuje dovoljno kiseonikom zbog začepljenja koronarnih arterija. Simptomi uključuju jaku bol u grudima koja može širiti prema ruci, vratu, leđima ili čeljusti, mučninu, povraćanje, znojenje i otežano disanje. Zato, odmah pozovite hitnu pomoć ako sumnjate na srčani udar, a onda sledi I bavezan pregled kardiologa.
Disekcija aorte (pucanje zida aorte): Veoma jake bolove u grudima koji se ponekad šire u leđa može da izazove i stanje koje se zove disekcija aorte ili pucanje zida aorte. Aorta - glavna arterija koja odvodi krv iz srca u ostatak tela ima zid od tri različita sloja. Ako u unutrašnjem sloju dođe do pukotine, krv koju srce izbacuje može dalje da proširi naprslinu i da odvoji slojeve zida aorte jedno od drugog. Ovo razdvajanje može da proširi preko karotidnih arterija do mozga, do koronarnih arterija na srcu ili do arterija nogu. Zato disekcija aorte može da izazove moždani udar, srčani udar i smrt. Disekcija aorte je veoma hitno medicinsko stanje i neophodna je hirurška intervencija.
Foto: Foto: Digital plus
Plućna embolija: Bol u grudima može biti simptom plućne embolije, što je ozbiljno stanje uzrokovano začepljenjem arterija u plućima. Osim boli, mogu se pojaviti i teškoće s disanjem, ubrzani puls i iskašljavanje krvi. Plućna embolija zahteva hitno lečenje.
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): GERB može uzrokovati žgaravicu i bol u sredini grudi, često posle obroka ili ležanja. Ovo stanje obično nije hitno, ali dugotrajna GERB može uzrokovati ozbiljne komplikacije.
Bolesti pluća: Razne bolesti pluća, poput upale pluća, pleuritisa ili pneumotoraksa, mogu uzrokovati bol u grudima. Bol u grudima može biti oštra i pojačana dubokim udahom.
Anksioznost ili napadi panike: Psihički faktori, poput anksioznosti ili napada panike, mogu izazvati simptome koji podsećaju na bol u grudima, uključujući osjećaj stezanja ili pritiska, a može doći i do kratkotrajnih srčanih aritmija. Važno je razlikovati ove simptome od fizičkih uzroka boli u grudima.
Ako osetite bol u grudima, posebno ako je jaka, traje duže od nekoliko minuta ili se javlja s drugim simptomima kao što su mučnina, povraćanje, otežano disanje, znojenje ili vrtoglavica, aritmije, odmah potražite pomoć lekara. Najčešće će to prvo biti kardiolog. Dakle, bol u grudima može biti znak ozbiljnog problema, pa je bolje biti oprezan, pozvati hitnu pomoć radi brze procene i lečenja.
