Evo kako se izboriti!
Putnička dijareja se javlja kod 40-60% ljudi koji putuju i promene mesto boravka i to je najčešće oboljenjepovezano sa putovanjem. Putnička dijareja je najčešće sasvim laka bolest sa blagim prolivom kojispontano prestaje, a retko dolazi do ozbiljnih komplikacija. Veći rizik je ako putujete u siromašnije zemljesa nižim socioekonomskim razvojem. Uzroci putničke dijareje su bakterije i to E. coli, Campylobacter,Salmonella i Shigella, zatim virusi grupe Noro i Rotavirusi i paraziti poput Giardia lamblia, Entamebahistolytica i Cryptosporidium.
Ako se jave tegobe kao što su jaki bolovi u trbuhu koji ne prolaze ili se pojačavaju, ponavljanopovraćanje, pojava krvi u stolici, proliv koji traje i ne prestaje u narednih sedam dana, temperatura,dehidratacija koja se prepoznaje po ubrzanom srčanom radu, niskom krvnom pritisku, suvoćom usta ikože i smanjenim mokrenjem tada se treba odmah javiti lekaru, jer ove tegobe mogu značiti pojavukomplikacija ili postojanje neke pridružene bolesti gastrointestinalnog sistema.
ŠTA POMAŽE LJUDIMA SA PUTNIČKOM DIJAREJOM?
Kada govorimo o dijareji na putovanjima neophodno je davati probiotik na bazi Saccharomycesboulardii pet dana pre polaska na put, sve vreme boravka i pet dana nakon povratka sa puta. Bitna jedobra hidratacija i obično je dovoljna samo voda.
KAKO PRILAGODITI ISHRANU KADA VAS DIJAREJA ZATEKNE NA ODMORU?
Što se tiče ishrane u toku nastalog proliva, u početku, u prvoj fazi, se mogu koristiti slani štapići, dvopek,plazma keks, crni čajevi (ruski, indijski), kuvani pirinač, šargarepa, kuvani krompir u vodi, nemasnapileća supa. U drugoj fazi, kada je broj stolica manji i kada postaju gušće, može se koristiti sve prethodnonavedeno kao i griz na vodi, kuvana piletina i junetina, tvrdo kuvano jaje, mladi sir do 10% masti, jogurtdo 1,6% masti, ribe oslić i pastrmka pečene u rerni, grilovano povrće (paprika, tikvice, plavi patlidžan bezljuske), jabuka pečena u rerni, kompot od jabuke. U trećoj fazi, kada se stolica normalizuje, postepeno seprelazi na uobičajenu ishranu, u početku bez zaprške, pečenog mesa na ulju i masti, bez soseva i svežegvoća i povrća koje nadima (boranija, karfiol, grašak, pasulj, krastavac). Za vreme tegoba savetuje seizbegavanje crne kafe, voćnih sokova, mineralne vode, mleka i mlečnih proizvoda, svežeg voća i povrća.
KOLIKA JE OPASNOST OD UPOTREBE HRANE I PIĆA NA VISOKIM TEMPERATURAMA?
Odsustvo hlađenja hrane (npr. nedostatak struje) predstavlja važan faktor rizika za nastanak putničkogproliva, posebno u letnjim mesecima jer je poznato da se uzročnici proliva koji kontaminiraju hranu ilivodu mnogo brže razmnožavaju i broj patogenih klica se znatno povećava pri višim temperaturama.
KOJE SU MERE PREVENCIJE?
Mere prevencije su mere lične higijene koje podrazumevaju da redovno treba prati ruke sapunom, dobrooprati svu hranu, posebno voće i povrće, piti flaširanu vodu, više koristiti suvu hranu, ne koristiti vodu saulice, stalno prati pribor i površine na kojima se jede, koristiti prokuvanu vodu. Na putovanjima trebaizbegavati sirovo meso i mleko koje nije pasterizovano i što manje koristiti sirovo voće i povrće ako nijeoguljeno, zelenu salatu, zatim izbegavati uličnu hranu i hranu na plažama i čuvati namirnice u frižideru.
Dr Nenad Vujnović
Autor: Pink.rs
