U istoriju hleba, dugu 14.000 godina upisali su se mnogi narodi sveta koji su imali svoju verziju ove jednostavne namirnice. Hleb je bio vekovima osnovna hrana mnogim narodima u svetu, njihov spas od gladi i smrti. Kakvu je ulogu imao hleb u kulturi i tradiciji naših i drugih naroda?
Hleb kao valuta kojom su se plaćale usluge
Hlebom su plaćani vojnici i radnici koji su gradili piramide i tu staru civilizaciju. Stari Egipćani su hleb doživljavali kao vezu tela i duše, čoveka i Boga.
Veštinu pravljenja kvasnog hleba od Egipćana su preuzeli Hebrejci, a Gali su je usavršili jer su prvi primenili pivarski kvasac kako bi hleb mogao da fermentiše i da duže traje. I na našim prostorima tajna spravljanja hleba bila je poznata još od praskozorja civilizacije, o čemu svedoče peći za pečenje hleba pronađene u Vinči, ali i statue plodnosti otkrivene u Lepenskom viru.
Foto: Pixabay.com
Dajte narodu hleba i igara
Stari Rimljani su pekarski zanat doveli do savršenstva, prvi uveli državne pekare i pekarski esnaf. Za vreme Cezara, svakog dana oko 200.000 Rimljana besplatno je dobijalo hleb koji je deljen isluženim legionarima i sirotinji. Jedan od osnovnih principa na kome je počivala vlast u Rimu sastojao se u onoj čuvenoj recenici: Hleba i igara.
Bio je vekovima osnovna hrana mnogim narodima u svetu, hleb je bio spas od gladi i smrti.
Hleb kao deo tradicije
Poštovanje hleba duboko je ukorenjeno u srpsku tradiciju, religiju, kulturu i običaje. Na našim prostorima tajna pravljenja hleba bila je poznata još od nastanka civilizacije, o čemu svedoče peći za pečenje hleba pronađene u Vinči, ali i statue plodnosti otkrivene u Lepenskom viru.
Poštovanje hleba duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji, religiji, kulturi i običajima. Kod nas prvi pomen hleba zabeležen je 1348. u Dušanovom zakoniku i Prizrenskoj hrisovulji. U Srbiji je postojalo oko stotinu obrednih hlebova koji su pripremani za razne povode.
Foto: Unsplash.com
Dajte im kolača!
Ovaj čuveni odgovor francuske kraljice Marije Antoanete na zahtev sirotinje za podelom hleba istorijski je netačan, ali sasvim jasno pokazuje situaciju u tadašnjoj Francuskoj. Velike nestašice hleba, osnovne namirnice nižih klasa, bile su možda najvažniji pokretač Francuske revolucije. Kraljica je dobila giljotinu, sirotinja, naravno, nije dobila kolače, a proizvodnja hleba ostala je važno socijalno pitanje.
Nema ničega novog u saznanju da su bogati jeli dobar i kvalitetan hleb, a ostali, tj. većina stanovništva, tvrd, neukusan hleb. Suočene sa ovom činjenicom i opštim nestašicama, tadašnje vlasti Francuske su 1793. godine donele zakon u kom, da bi ukinule dotadašnje razlike, proglašavaju da se pod pretnjom kazne sme proizvoditi samo jedna vrsta hleba, takozvani hleb jednakosti. Ovo je samo prva u nizu nedokazanih teorija o nastanku jednog od najpoznatijih simbola Francuske, bageta.U ovu priču uključen je i Napoleon. Da bi lakše i efikasnije nahranio svoje ogromne armije, on je tadašnji tešak i krupan hleb navodno suzio i produžio kako bi ga prilagodio džepovima na pantalonama svojih vojnika.
Autor: Z.L.
