Osećaji gladi ili žeđi signali kojima nam telo javlja da mu je potrebna hrana ili voda. Ali mnogi ljudi nisu svesni da nam telo šalje signale i kad patimo emocionalno. Osećaj usamljenosti signal je da su nam potrebni društvo i interakcija s prijateljima.
Kanadska statistička anketa iz 2021. godine pokazala je da jedan od 10 ljudi u dobi od 15 i više godina smatra da se uvek ili često oseća usamljeno, osećaj deli 29 odsto mladih žena i 24 odsto samaca.
Takođe, istraživanje koje je uradio Centar za zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu u januaru 2022. pokazalo je da su Kanađani u tom trenutku bili usamljeniji nego u bilo kom drugom trenutku tokom pandemije, piše Chatelaine.
Osećaj usamljenosti nadilazi emocije, a naučnici sve češće upozoravaju na njene značajne zdravstvene posledice.
- Učinci usamljenosti ili društvene izolovanosti ekstremni su kao i neka od najčešćih zdravstvenih stanja s kojima živimo, poput gojaznosti, sedećeg načina života, pušenja, siromaštva i lošeg kvaliteta vazduha. Sve te stvari imaju jednak ili čak manji uticaj na smrtnost – kaže dr Kifer Kard sa Univerziteta „Simon Fraser“ u Bernabiju i naučni direktor Instituta za društveno povezivanje.
Ukratko, dugotrajna usamljenost jednako je štetna za naše zdravlje kao i pušenje 15 cigareta na dan. Džulijan Holt-Lanstad, profesorka psihologije i neurologije sa Univerziteta „Brighama Young“ iz Jute, došla je do te brojke nakon analize studija koje su pratile društvene navike bezmalo 3,4 miliona ljudi.
Dakle, ako upravo razmišljate o novogodišnjim odlukama, provođenje vremena sa starim prijateljima i stvaranje novih zaslužuje prvo mesto na spisku.
Nedostatak društvenih veza je začarani krug
Što više vremena provodimo sami, to smo skloniji da mislimo da je to zato što ljudi ne žele da provode vreme sa nama. Ako se družimo nakon perioda usamljenosti, povećava se verovatnoća da ćemo to protumačiti negativno, osećati se nelagodno ili nečiji komentar i opasku protumačiti kao uvredljive. Zbog takvih osećanja opet biramo izolaciju.
- Kada ljudi dožive društvenu pretnju, oni se izoluju se, a to stvara stres. Javlja se neravnoteža biologije koja stoji u pozadini odgovora na stres. Zapravo možete imati problem kada neko postane tolerantan na sve te hemikalije u telu. Stres izazvan usamljenošću može dovesti do hroničnih problema, među kojima su upale, spor imunološki odgovor i kardiovaskularne bolesti – objašnjava Kard, ističući da postoje i neki indirektni problemi, poput činjenice da u hitnim situacijama nemate kome da se obratite.
Uticaj usamljenosti nadilazi pojedinca
Foto: Unsplash.com
Kim Samjuel je osnovala Centar za društvenu povezanost „Samjuel“ u Montrealu, a reč je o neprofitnoj organizaciji čija je misija da prekine društvenu izolaciju.
Ujedno, Kim je autorka knjige „On Belonging: Finding Connection in an Age of Isolation“ u kojoj povezuje izolaciju ne samo sa ličnim blagostanjem, već i s ekološkom pravdom budući da obespravljeno stanovništvo često živi u četvrtima sa slabim pristupom zelenim površinama i višim nivoima zagađenja vazduha, uz političke i ekonomske odluke kao inicijative da zajednice mogu okupiti različite grupe i podstaći razumevanje. Ona takođe kaže da istraživanje pokazuje vezu između usamljenosti i autoritarnosti.
– Svi treba da pripadaamo. Dakle, ako to ne pronađemo na jednom mestu, otići ćemo da tražimo na nekom drugom, možda čak i na mračnijem mestu – kaže Samjuel.
Društveni mediji ne mogu zameniti neposredne kontakte
Kontakti na društvenim mrežama mogli bi se činiti kao najlakše i najočitije rešenje. Kard kaže da to može biti važan alat za stvaranje planova, učestvovanje u blogu zajednice ili deljenje memeova koji neguju kulturu šale s grupom prijatelja. Međutim, kontakt licem u lice je bitan i nenadoknadiv.
- Mislim da smo evoluirali prema zajedništvu. Telesni dodir, fizičke manifestacije, miris i vid - oni su zapravo jako važan deo ličnosti koji nas čini ljudima - kaže Kard.
Ulažite u odnose
- Ne možemo samo uzimati, moramo uzvratiti davanjem u našim odnosima. Reciprocitet zahteva da se na sastanku pojavimo ranije i ostanemo duže. Radi se o pripadnosti i uključivanju - kaže Samjuel.
Takođe valja napomenuti da je Kardovo istraživanje pokazalo kako ljudi s jednom bliskom grupom prijatelja, u kojoj su svi članovi u istom nivou prijateljskih odnosa prema drugima, imaju niži nivo usamljenosti od pojedinaca koji ulaze i izlaze iz različitih društvenih krugova bez konkretnijih smislenih veza.
Važno kao i vežbanje
Svaku životnu promenu valja isplanirati, pa tako i rad na društvenim odnosima. Kard predlaže da u nedeljni raspored uključite vreme za druženje na isti način kao što planirate pripremu zdravih obroka ili fizičku aktivnost.
- Društveno zdravlje mora na lestvici vrednosti stajati uz ishranu, vežbanje i druga važna ponašanja - zaključuje Kard.
