Reč je o povećanju od 200 posto, a Eat This, Not That! piše o životnim navikama koje mogu znatno uticati na povećanje rizika od ove opake bolesti.

Nedovoljno sna

„Kvalitetan san je ključan za uklanjanje nusproizvoda koji se nakupljaju u vašem mozgu tokom dana, a njihovi povišeni nivoi povezani su s Alchajmerovom bolešću”, kaže Eli Bizbi, registrovana nutricionistkinja koja se specijalizovala za genetiku povezanu s Alchajmerovom bolešću.

Ne vežbate

„Istraživanje koje smo sproveli 2012. godine pokazalo je da je viši nivo ukupne dnevne telesne aktivnosti povezana s nižim rizikom i posledičnim razvojem demencije i Alchajmerove bolesti. Svakodnevno vežbanje pomaže u poboljšanju zdravlja mozga i poboljšanju pamćenja. Takođe povećava protok krvi u mozgu, a čini se da hemikalije koje se oslobađaju tokom fizičke aktivnosti pomažu u smanjenju rizika od demencije. Dokazano je da samo 10 minuta aerobne fizičke aktivnosti poput hodanja ili vožnje bicikla, i to samo tri do četiri puta nedeljno ima velikih koristi za fizičko i mentalno zdravlje“, pojašnjava lekar Tod Bakingem.

Često ste pod stresom

„Zdrave masnoće mnogo su bolji izvor energije od nezdravih masnoća, a u istraživanju vidimo da ishrana bogata masnoćama s malo jednostavnih ugljenih hidrata poboljšava funkcionisanje mozga. Omega-3 masne kiseline posebno su važne jer se pokazalo da DHA smanjuje rizik od demencije i Alchajmerove bolesti. S druge strane, treba izbegavati zasićene masnoće. Smanjite crveno meso i mlečne proizvode i zamenite ih zdravim masnoćama poput orašastih plodova, semenki, avokada i maslinovog ulja“, objašnjavaju i dodaju da je stalna izloženost stresu značajan faktor u verovatnoći da će osoba kasnije u životu razviti demenciju.

Niste socijalno aktivni

Istraživanja pokazuju da ljudi koji su mentalno i društveno aktivni imaju manju verovatnoću od razvitka demencije. Čitanje, učenje, sviranje i druženje vam može uveliko da pomogne.

Previše natrijuma

„Preterano konzumiranje slane, konzervirane ili prerađene hrane koja sadrži velike količine natrijuma može da doprinese hipertenziji ili visokom krvnom pritisku. S vremenom, nekontrolisana hipertenzija može da ošteti male krvne sudove u mozgu, što može uticati na razmišljanje i pamćenje, odnosno znatno povećati rizik od demencije“, kaže dijetetičarka Moli Robinson.

Ne kontrolišete dijabetes/nivo šećera u krvi

„Krvni sudovi i nervi mogu pretrpeti oštećenja od dijabetesa i visokog nivoa šećera u krvi. Ovo oštećenje ne samo da povećava rizik od demencije, već i srčanih bolesti i moždanog udara“, objašnjava Robinson.

Konzumirate previše alkohola

„Naime, preterano konzumiranje alkohola svakog dana može da povisi krvni pritisak što dovodi do moždanog udara, a isto tako i povećava rizik od demencije“, zaključuju.

Autor: