Kada neko laže, bilo da je reč o bezopasnoj izmišljotini ili zlonamernoj laži, postaje pod stresom. A kad se to dogodi, njihov govor tela se promeni.

Terapeuti i analitičari govora tela navode ključne navike koje mogu da pomognu da uočite lažljivca.

Ovih pet nervoznih navika odaju lažljivca, prema terapeutima:

1. Oči su im "prevrtljive"

Nečije oči mogu puno da kažu, posebno kada lažu.

- Kada osoba laže, mozak se ubrzano trudi pokušavajući da shvati kako da pojedinca sprovede kroz situaciju, a da ga ne uhvate - kaže Kolin Vener, američka terapeutkinja i savetnica.

Oči se ne pomeraju pravolinijski, već "jure" okolo dok mozak obrađuje informacije. To se zove "mikropomeranje" i događa se podsvesno, u pokušaju da se izbegne otkrivanje.

Lažljivac takođe može da odmiče pogled od sagovornika.

2. Glas im se menja

Još jedna nevoljna reakcija na nervozu koja može da se dogodi kada neko laže je promena glasa. Vener primećuje da je to često karakterisano neobičnim porastom ili padom vokalnog tona.

- Napetost u glasu javlja se kada pokušavate da ne budete uhvaćeni. Visina, glasnoća ili oboje mogu da dožive promenu - kaže ona. Takođe je moguće videti promene u načinu na koji osoba govori, poput mucanja, oklevanja ili prebrzog govora.

Nečija usta takođe mogu da postanu suva ili napeta, kao da suzdržava laž, a možete da primetite i da diše pliće nego inače. Sve je to posledica stresa izazvanog laganjem.

3. Skrivaju ruke

Ako mislite da neko vara, pogledajte njegove ruke, ako možete da ih pronađete.

- Neko ko laže može da stisne ruke u šake, stavi ruke u džepove ili da ih prekrsti - kaže američka terapeutkinja Džina Meri Guarino. Svako od ovih ponašanja ukazuje na napetost u telu i takođe može biti nesvesna metoda zaštite ili zatvaranja, zbog nelagode koju uzrokuje stres od laganja.

4. Vrpolje se

Verovatno ste primetili da ste skloni vrpoljenju kada ste u stresnoj situaciji, kao što je kratki rok na radnom projektu ili čekanje na početak važnog intervjua. Ista stvar se događa s laganjem.

- Kad pojedinci lažu, često imaju problema s mirovanjem i mogu nervozno da se vrpolje - kaže savetnica Heder Vilson.

o bi moglo da se manifestuje u lupkanju nogama, pomeranju na stolici ili čak koračanju napred-nazad. Opet, takvo ponašanje je posledica osećaja teskobe zbog toga što će biti uhvaćeni, primećuje Vilson.

Autor: