Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, kao i medijima, pristup lošim vestima je dostupniji nego ikada. Najnoviji naslovi i uznemujući sadržaji pojavljuju se na svim informativnim portalima, ali i na društvenim mrežama, dok je Tik tok prepun uznemirujućih izazova.

Dr Karličić je rekla da ljudi instiktivno tragaju za lošim vestima, zato što su loše vesti ustvari sve ono loše i potencijalno opasno za nas, prioritet u odnosu na bolje sadržaje.

To je zato što je ljudska vrsta ustvari stvorena da preživi i da se održi, i tako prioritet postaje primećivanje, odnosno identifikacija loših i potencijalno opasnih stvari po naš lični i fizički integritet – rekla je dr Karličić.

Kako kaže, zbog toga lakše “kliknemo” na loše vesti.

Ono što je činjenica, jeste da smo preplavljeni lošim vestima i to nije nešto što dobro utiče na mentalno zdravlje, nažalost – rekla je dr Karličić.

Ona je istakla da te vesti kod nas podstiču uznemirenost i anksioznost, i dodaje da ako nastavimo da se preplavljujemo ogromnom količinom vesti, to može dovesti i do poremećaja mentalnog zdravlja.

Bitno je ograničiti se u toku dana, a što se medija tiče moramo imati svest o tome da previše tehničkih detalja, prolongirano izveštavanje o nekim lošim vestima, nisu stvari kojima treba da opterećujemo javnost – rekla je dr Karličić.

Kako kaže, u vreme pandemije imali smo i infodemiju, kada smo bili preplavljeni lažnim vestima koje su mogli takođe da doprinesu pogoršanju epidemiološke situacije.

Dr Karličić kaže da je u savremenim društvima dobra namera da se napravi dobar balans između komercijalnog i javnog interesa.

Loše je svakako ćutati o nekim pojavama, ali treba ispoštvati etički kodeks, kako bi se zaštitio javni interes – rekla je dr Karličić.

Autor: