Loš odnos između roditelja je nešto što ima direktan uticaj na razvoj deteta.

Iako ćete možda pokušati na sve načine da prikrijete vaše neslaganje i svađe sa partnerom, dete će jednostavno osetiti da nešto nije u redu, a često će pomisliti da to ima veze s njim.

Zato je važno da razumete kako da se ponašate u takvim situacijama, kao i kada treba da razgovarate sa detetom i objasnite mu zašto između vas i bračnog partnera postoje nesuglasice.

Kako loš odnos roditelja trajno utiče na dete?

Loš odnos utiče loše na dete i posredno, oduzimajući snagu i želju roditeljima da sa decom budu najbolji što mogu. Može li mama nakon svađe sa mužem otići u sobu i sa decom biti zabavna, radosna i maštovita? Može li biti srećna u igri i u razgovorima sa njima? Ne može, bar ne onako punim srcem, jer za tako nešto je potreban unutrašnji mir.

Topla i brižna, a ne radosna i srećna

Dok mamu boli prethodna svađa, ružne reči, ljutnja, krivica i izbegavanje, najbolje što može je da bude pažljiva i tolerantna sa decom. Ne srećna i radosna, nego topla i brižna, a i za to je ponekad potreban herkulovski napor. A dete želi srećnu mamu! I mama želi da bude srećna sa detetom.

Povremena neslaganja su zdrava, ali ne i svađe

Videti mamu kako ponekad nije dobre volje ili videti roditelje kako se ponekad raspravljaju i ne slože na kraju može da bude veoma zdravo za dete. Dete time uči kako je u redu ne biti uvek srećan. Uči kako izgleda tuga, kako strah, a kako ljutnja i da je u redu da to oseća. Ali, veoma je važno da mama i tata objasne detetu zbog čega osećaju ta neprijatna osećanja. Da mu kažu čega se plaše ili zbog čega se ljute i da to urade vodeći računa o sadržaju.

Povremene rasprave i neslaganja su zdrave jer smo različita bića. Sa različitim odrastanjima, snagama, slabostima i željama, pa je nerealno očekivati da se oko svega slažemo uvek. Ali svađe, kada se koristi vikanje, pogrdne reči, pasivna agresivnost, posprdnost, omalovažavanje, to nikada nije dobro ni zdravo.

Kako objasniti detetu?

Ako je dete ipak prisustvovalo svađi roditelja, važno je reći detetu da smo preterali. Da nešto nije trebalo da kažemo, da se kajemo zbog nekih reči, da nam je žao. Važno je saosećati sa detetom i znati koji deo svađe, koje reči je dete moglo shvatiti veoma pogrešno. Važno je da dete vidi da umemo da se iskreno izvinimo i pomirimo nakon svađe.

Nije u redu reći detetu „tata me je naljutio“ jer ta rečenica detetu ništa ne pojašnjava, već ga poziva u “savez” sa mamom koja pokušava da se u detetovim očima predstavi kao žrtva. Ako dete uvedemo u takvu psihološku igru, ono će prema tati osećati ljutnju. Kada se dete pozove na jednu stranu u odnosu mame i tate, detetu je tada vrlo teško da prema ijednom svom roditelju oseća čisto, nezaprljano osećanje ljubavi.

Kako dete reaguje na loše roditeljske odnose?

Malo dete može da pokazuje svoju tugu i strah zbog roditeljskog lošeg odnosa na različite načine. Dete koje je izašlo iz pelena može opet početi da mokri u pelene. Može početi da muca ili da uprošćuje svoj vokabular i koristi manje reči.

Može postati agresivno i povređivati drugu decu ili sebe. Može postati tužno ili uplašeno i imati strah da se odvoji od roditelja. Može početi da traži pažnju na negativan način (agresijom, inatom). Takva reakcija je posebno bolna po dete jer ne samo da ne dobija pažnju koja mu treba, nego dobija u njegovim očima potvrdu da nije voljeno, da mamu i tatu nije briga za njegova osećanja.

Kako dete razume raspravu mame i tate?

Malo dete ima egocentrični pogled na svet, odnosno, ono veruje da mnoge stvari i događaji, inače sasvim nezavisni od njega, imaju veze sa njim. Da su u nekoj relaciji sa njegovim postupcima ili mislima. Ako je dete bilo nevaljalo, u svojim očima, ono će verovati da je to prouzrokovalo svađu roditelja. Na isti način na koji veruje da Sunce zalazi da bi ono išlo na spavanje. Ako je dete bilo ljuto na brata, to je sigurno prouzrokovalo da se brat razboli. Kada je mama tužna, dete veruje da je ono krivo.

Dečiji pogled na svet je drugačiji

Veoma je važno učiti o deci, čitati knjige o razvojnoj psihologiji i knjige o roditeljstvu. Važno je da razumemo dete i kako se ono oseća jer dečiji pogled na svet je mnogo drugačiji od našeg. Važno je da imamo želju da na kraju dana, kakav god da nam je dan sa decom bio, sednemo i razmislimo zašto je dete plakalo. Zašto je bacalo stvari, zašto je bilo tužno. Dobar roditelj bi trebalo da bude više zainteresovan za uzrok nekog detetovog ponašanja nego za efikasan način da to ponašanje spreči.

Autor: