Nevera – svi je preziremo ili je se bojimo. Jer svi znamo, ili barem sumnjamo, koliko je bolno biti prevaren. I zato što smatramo da je pogrešno izdati nekoga (s kim smo bliski…). Ipak, u reprezentativnom istraživanju portala „ElitePartner“ među nešto manje od 5.600 ljudi u 2020. godini, 31 posto žena i 27 posto muškaraca priznalo je da je bilo neverno. To jeste i ostaje paradoks, ta nesrećna prevara: niko ne želi da bude neveran, a nevere ima toliko mnogo.
Prevara zbunjuje nauku
Nije ni čudo što naučni iznova i iznova razmatraju tu temu tražeći objašnjenja za ovaj paradoks afere. Koje će profesionalne grupe najverovatnije prevariti? Možda nečiji ton glasa sugeriše spremnost na tajnu ljubavnu vezu? Naučnici su već pronašli odgovore na sva takva pitanja. Ali, ono što zaista motiviše ljude ili ih sprečava da se upuste u aferu do sada nije zaista razjašnjeno.
Sada su sociolozi sa Univerziteta Ludwig Maximilians u Minhenu pokušali da unesu svetlost u tamu. Jedna stvar je jesu li to uradili ili ne – ali ono što su otkrili barem je vrlo zanimljivo.
Za svoje istraživanje naučnici su ocenili podatke s panela o vezama „pairfam“ (Panel Analysis of Intimate Relationships and Family Dynamics). Od 2008. godine je skoro 14.000 ljudi ispitano o njihovoj vezi i porodičnom životu jednom godišnje za „pairfam“. Većina učesnika je u braku i ima decu.
Iz ove ogledne grupe je samo je pet posto ispitanika priznalo da je bilo neverno svom sadašnjem partneru. Očekivano, nezadovoljstvo vezom bilo je pokretač afere – ali odlučujući je faktor bio još jedan: jesu li pogođeni razmatrali ideju razdvajanja ili ne? Ako je, osim problema u vezi, postojala i tendencija razdvajanja, verovatnoća nevjere u ovoj analizi podataka bila je oko dva postotna boda veća nego da to nije slučaj. S druge strane, prema ovom istraživanju, jedino što se zadržalo u vezi bila je odlučnost da par pre prođe kroz teške faze – bez da jedan ili oboje prevare.
Predanost je pogrešno potcenjena
Setimo li se trouglaste teorije ljubavi Roberta Sternberga, prema kojoj bi odnos mogao/trebalo da ima tri komponente – bliskost, strast i predanost – rezultati ovog istraživanja potcrtavaju koliko je element predanosti zapravo ili može biti važan. Čak i kada postoji kriza u smislu bliskosti i strasti, međusobna (!) uočena predanost može spasiti odnos kroz tešku fazu i sprečiti aferu.
U tom pogledu, možda je pomalo šteta što je poslednjih godina bezuslovno opredeljenje sve više zamenjeno stavom „da vidimo koliko ću dugo biti srećan s tobom“ – i osećanjem da se bude obavezan samo prema sebi i svojoj sreći. Ali, samo ako i dalje budemo smatrali da je nevera problematična…
Autor:
