Prenošenje reči u nov red je jedan od najvećih problema kod pisanja.
Pri prenošenju delova jedne reči u novi red, treba se pridržavati sledećih pravila:
Pročitajte još: Kako se piše? NAŽALOST ili NA ŽALOST, jedna od najčešćih pravopisnih grešaka
⎯ Reč se može rastaviti na onoliko delova koliko u njoj ima samoglasnika.
⎯ Ako se u reči nađu dva samoglasnika jedan do drugog, oni se rastavlaju: tuži-oci, učionica, oslobodi-oci…
⎯ Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi: ne valja: posa-o, da-o… nego: posao, dao
⎯ Suglasnički deo reči se ne ostavlja sam u gornjem redu niti se prenosi u donji red: ne
valja: šk-olski, tr-amvaj nego: škol-ski, tram-vaj ne valja: rado-st, perfe-kt, kame-n
nego: ra-dost, per-fekt, ka-men
⎯ Suglasnički skupovi koji su teški za izgovor rastavljaju se: bor-ba, tram-vaj, arap-ski,
ban-kar, ljud-ski
⎯ Ali kada suglasničke grupe sa narednim samoglasnikom čine prirodne slogove, ne treba
ih razdvajati: vo-žnja, ga-zda, li-šće. slu-žba. gu-sle, ko-plje, du-blji, ba-čva. pi-smo
⎯ U složenim rečima rastavni znak je između sastavnih delova složenice: ras-poznati, izvoditi. pot-pred-sednik
⎯ Složena latinična slova se ne rastavljaju: ne valja: pol-je, san-jati nego: po-lje, sa-njati
⎯ Rastavni znak (-) piše se samo iza prvog dela reči.
⎯ Pri rastavljanju polusloženica na onom delu gde su spojene crticom, ona se stavlja i na kraju prvoga i na početku drugoga reda: Herceg- -Novi, Ivan- -planina, Radio- -aparat.
Autor:
