Na poziv Turističke organizacije Nemačke, bio sam gost i učesnik na festivalu turizma te zemlje, koji se ove godine održao u Bavarskoj. Iako, nažalost, mali broj naših putnika Nemačku doživljava kao turističku destinaciju, Bavarska je možda nama najposećeniji i najpoznatiji deo Nemačke, koji itekako ima šta da ponudi. Od prirodnih lepota, lokalnih kultura i običaja koje se razlikuju od mesta do mesta, do izvrsne hrane od koje su nam stomaci konstantno bili puni. Kao što rekoh, ovogodišnja manifestacija se održala u malom mestu po imenu Oberamergau, ušuškan među obroncima zelenih planina, sam početak čuvenih Alpa. Njegov šarm nije ono najvrednije što ima, jer zasigurno nije slučajno izabran da ugosti više od dvesta pedeset novinara i blogera iz celog sveta, koliko nas je bilo tih nekoliko dana. Nešto malo kraće od četristo godina, na ovom mestu se kontinuirano odigrava čuvena Strastvena predstava, koja obrađuje poslednji deo života Isusa Hrista, period od kada se doselio u Jerusalim, pa sve do raspeća. Zamislite koliki je to period! Generacije i generacije.

Oberamergau ima oko pet hiljada stanovnika, od kojih bar nekih trideset odsto učestvuje u organizaciji predstave, u vidu glumaca ili učesnika iza kulisa. Elem, da krenemo ispočetka. Ovaj deo sveta je tokom istorije zahvatila kuga, ljudi su svakodnevno umirali od ove bolesti te je na udaru naravno bilo i selo Oberamergau. Pazite sad! Legenda kaže, da su se tada, nakon izbijanja kuge, svi stanovnici okupili i po prvi put odigrali predstavu, posvećenu Bogu, da ih zašititi i poštedi. Zavetovali su se da će, ukoliko ne bude bilo žrtava u njihovom mestu, održavati ovu predstavu zauvek, svake naredne godine. Kako svedoče, nije bilo žrtava te se predstava odigrava i dan danas, baš kao što su obećali. Da li zbog straha od kuge, prvih nekoliko godina su igrali predstavu svake godine, dok se kasnije taj običaj proredio, što mu je možda i dalo na značaju, održavala se svake desete. Poslednje su bile 1980, 1990, 2000, 2010, dok je 2020. odložena zbog pandemije. Da li možete zamisliti tu čast i uzbuđenje kada saznate da imate priliku videti nešto, što se prikazuje samo jednom svake decenije? Baš zbog te predstave, gradić podno Alpa je ovog proleća bio centar zbivanja nemačkog turzima. Deo toga sam bio i ja. Jedan od onih koji su imali priliku da, pazite sada - pored kralja Ludviga II, pogledaju probu predstave. Inače je zabranjeno gledati probu predstave pre njene premijere. Tokom istorije, napravili su samo dva izuzetka, jedan za kralja Ludviga, a drugi za nas, početkom maja ove godine.

Da prođemo još malo kroz samu predstavu. Njena tri glavna segmenta su predstavljanje Hrišćanstva koje u to vreme zamenjuje Judeizam, Jude koji otkriva lokaciju Isusovu te na kraju i samo Isusovo raspeće. Svi glumci na bini su lokalni stanovnici, što znači da uglavnom nema profesionalnih glumaca, već se oni biraju „sa ulice“. Režiser kao i uvek vodi glavnu reč, a fenomenalni Kristijan Štukl to obavlja po četvrti put. Kaže da godinama unazad posmatra stanovnike sela i vrši selekciju uloga, kome koja najbolje pristaje. Nakon odabira, kreće se u realizaciju, treba uvežbati sve, do tančina. Takvi su Nemci. Znate li da je muškarcima koji učestvuju na predstavi zabranjeno da se briju i šišaju godinu i po dana pred premijeru? Tokom istorije su delovi predstave morali biti izmenjeni, jer je pre svega optužena da je previše antisemtiska. Najviše promena se desila 1990. kada je Kristijan po prvi put preuzeo ulogu režisera. Dosta je prilagođena mlađim generacijama, što je bilo važno, a u isto vreme najveća kritika gledalaca, da je jako staromodna.Ukoliko se budete našli u ovom delu Nemačke, obavezno svratite do Oberamergaua i pogledajte predstavu. Daje se tokom celog leta, do početka oktobra. Sada ili 2030, vi odlučite.

View this post on Instagram

A post shared by aleksandar tašić (@putriota)

Oberamergau nam je bio baza za obilazak okolnih mesta i lokacija. Predložiću vam ukratko šta sve to možete videti u blizini, provesti bar vikend u ovom kraju, ili višednevni odmor. Prvi na listi, ali i najbliži je Garmiš Partenkirhen, nadaleko poznat po svojim zimskim sportovima, Olimpijskim igrama i skakaonici koju možete posetiti. Nekoliko brda i planina oko samog grada možete popeti, tu su gondole i žičare, ali i tobogani i tematske vožnje za one koji vole adrenalin. Posetili smo gradski muzej koji veoma preporučujem, gde možete upoznati kulturu, običaje i same stanovnike ovog podnevlja. Garmiš Partenkirhen bio je razdvojen, u dva sela, nasilno spojen, što je garant za jako uzbudljivu istoriju. Nedaleko od centra, nalazi se Partnahklam, kanjon koji svojom lepotom zaista ostavlja bez daha. Uređenim stazama možete proći kroz uske proseke, koje je voda vajala hiljadama godina unazad. Priroda je ovde čudnovata i čarobna. Dužina staze je oko 700 metara, a dubina na pojedinim mestima oko 80 metara. Kada obiđete Garmiš, ovi iz Partenhirhena će se ljutiti što ga nazivam tako, produžite dalje, ka visokim planinama. Desno, ukoliko posmatramo mapu, imamo šarmantni gradić Mitenvald, poznat po svojim oslikanim fasadama, koje su zaista nešto što ne možete pronaći na drugim ćoškovima ove naše planete. Svaka fasada priča svoju priču, ima svoj spektar boja i poneku anegdotu. Živopisno iskustvo, pre svega za oči. Sa druge strane, leva strana na mapi, krije najviši vrh Nemačke, čuveni Cugšpice sa visinom od 2.962 mnv. Popeli smo se i ponovo ostali bez daha. Taj pogled na jezero Eibze, ali i na ostale vrhove Alpa sa druge strane, ne može se opisati. Pri vedrom danu možete posmatrati Vrhove Austrije, Švajcarske ali i Italije. Grudvanje? Sankanje? Zagarantovano. Naučićete i ponešto o glečerima, u kakvoj su opasnosti te kako ih možemo sačuvati. Tačnije, pokušati.

Večera u Fusenu. Sutradan zamkovi. Da li znate da je Diznijev zamak zapravo inspirisan čuvenim zamkom Nojšvanštajn, zdanje već pomenutog kralja Ludviga II? Pogledali smo predstavu o njegovom životu, u pozorištu sa druge strane jezera. Ludvig je zaista bio kralj. Ostavio je iza sebe pregršt prelepih građevina, sjajnu priču o različitosti, inatu i veri. Bavarci ga vole. Kada kažemo „Bavarska“, mislimo na Minhen, jel da? Samo smo ga zagrebali. Lokalne pivare, barove i restorane. Gastronomska ponuda ovog grada je nešto posebno. Obišli smo deo grada koji je relativno nov. Novo na starom. Nekadašnja fabrika krompira, danas je u novom odelu. Tu su hoteli, restorani, barovi, galerije, poslovni prostori, umetnički habovi, trgovi, farma ovaca i kokošaka. Da, dobro ste me čuli, farma ovaca na vrhu zgrade. Sve je podređeno ekologiji i održivosti, kao i sve u vezi ciljeva koje Nemačka ima kada je turizam u pitanju. Želim ponovo u Minhen. Uskoro stiže još priča iz Nemačke. Ukoliko želite da pogledate intervju sa gospodinom Štukl, posetite moj instagram nalog. Tamo ima pregršt sličnih priča. Pregršt je i zanimljivih lokacija koje vam je Nemačka spremila. Gute Reise!

Autor: