Kako se poslednjih godina povećalo interesovanje za probiotike tako je narasla i popularnost kefira – fermentisanog mlečnog napitka bogatog bakterijama koje podstiču probavu, imunološku funkciju i apsorpciju hranjivih materija, a pritom drže pod kontrolom štetne patogene.

Ovaj napitak ima brojne zdravstvene prednosti, od održavanja zdravlja kostiju do pomoći u kontroli šećera u krvi.

Šta je kefir?

Kefir je fermentisano piće koje se dobija dodavanjem zrna kefira u mleko, a zatim se ostavlja da fermentiše oko 24 sata. Za to vreme bakterije i kvasci u zrnima kefira pretvaraju šećere u mleko, odnosno mlečnu kiselinu, pa je ukus pomalo kiselkast.

Zahvaljujući kremastoj konzistenciji i oporom okusu, kefir se često upoređuje s pitkim jogurtom. Tradicionalno se pravi od kravljeg mleka, ali može se koristiti i kozje, ovčje ili sojino mleko. Vodeni kefir je napravljen od zaslađene vode, soka ili kokosove vode umesto mleka.

U 240 mililitara kefira nalazi se 168 kalorija, 10 grama proteina, 10 grama masti, 11 grama ugljenih hidrata, 7 grama šećera, 410 miligrama kalcijuma, 1.8 miligrama gvožđa, 127 grama natrijuma i 250 IU vitamina A.

Zahvaljujući impresivnom nutritivnom profilu, ne čudi da kefir ima mnoge potencijalne zdravstvene prednosti. Neke od njih navodimo u nastavku.

Podržava zdravlje creva

Kefir sadrži više probiotika od jogurta, a može se pohvaliti i raznolikim spektrom sojeva bakterija. Mala studija 2021. pokazala je da su ljudi na dijeti bogatoj fermentisanom hranom tokom 17 nedelja doživeli veći porast ukupne raznolikosti bakterija od onih na dijeti bogatoj vlaknima. Te dobre bakterije mogu pomoći u poboljšanju probave i mentalnog zdravlja.

Gradi i održava jake kosti

Punomasni kefir izvrstan je izvor kalcijuma. Kalcijum ima ključnu ulogu u jačanju i održavanju kostiju i zaštiti od osteoporoze.

Mnogi proizvodi od kefira obogaćeni su vitaminom D, koji takođe igra važnu ulogu u zaštiti kostiju, pomažući vam da efikasno apsorbujete kalcijum.

Manja studija iz 2015. pokazala je da su pacijenti s osteoporozom koji su pili kefir šest meseci doživeli veće povećanje mineralne gustine kostiju, što je ključno za celokupno zdravlje kostiju, od onih koji su uzimali dodatak kalcijuma.

Može da kontroliše šećer u krvi

Iako je potrebno više istraživanja o ulozi kefira u kontroli šećera u krvi, dosadašnji rezultati su obećavajući.

Na primer, mala studija iz 2015. pokazala je da su ljudi s dijabetesom tipa 2 koji su pili kefir natašte umesto konvencionalnog fermentisanog mleka smanjili nivo glukoze u krvi.

Važno je napomenuti, međutim, da bi dodati šećer u mnogim proizvodima s ukusom kefira mogao da poništi ove prednosti. Dakle, ako imate dijabetes ili neko drugo povezano stanje, svakako kupite običan kefir bez dodatog šećera.

Može pomoći u mršavljenju

Zahvaljujući zasićenim proteinima, kefir može pomoći u mršavljenju. Utvrđeno je da neke bakterije, poput Lactobacillusa, povećavaju količinu masti izlučenu u stolici zdravih ljudi, što znači da njihova tela apsorbuju manje masti.

Ima antibakterijska svojstva

Više studija pokazalo je da kefir ima antimikrobno delovanje na neke patogene, ali te studije nisu sprovedene na ljudima.

Studija na životinjama iz 2014. otkrila je da jedan od probiotičkih jedinjenja koji je jedinstven za kefir, Lactobacillus kefiri, može sprečiti rast određenih štetnih bakterija, uključujući salmonelu. Kefir takođe sadrži vrstu ugljenih hidrata poznatu kao kefiran, za koju se pokazalo da ima antimikrobne efekte u studijama na životinjama.