U momentu kada telo počne da se gasi, mozak daje sve od sebe da nas pripremi za odlazak "dalje".

Poslednje trenutke većina ljudi doživljava kao vantelesno iskustvo i vidi čuvenu "svetlost na kraju tunela". Ali, šta se zapravo dešava u tom trenutku?

Jedno istraživanje napravilo je poređenje između ispitanika koji su stvarno na samrti i onih koji su zamoljeni da samo zamisle da umiru. Rezultat je pokazao da što smo bliži smrti, to na nju gledamo pozitivnije. Možda je razlog tome lakše prihvatanje smrti kada znamo da je neizbežna, ili su uzrok tome lepi snovi i vizije.

Istraživanje sprovedeno u Njujorku pokazalo je da ljudi koji umiru sanjaju više od zdravih osoba. Čak 88 odsto ispitanika reklo je da imaju vizije koje izgledaju jače od običnih snova.

Većina njih je sanjala da se sastaje sa rođacima koji nisu više živi, drugi su sanjali pripreme za putovanje, ili su ponovo doživeli nešto što su doživeli u prošlosti.

Na taj način, njihovi snovi i vizije su se suprotstavili i smanjili im strah od smrti.

Kada nastupa klinička smrt, naš mozak izvodi neverovatan trik kako bi nam olakšao najteži trenutak i pruža nam prizore zahvaljujući kojima se manje bojimo onoga što sledi.

U mozgu se javlja izvestan elektricitet, aktivnost pojedinih delova zbog kojih počinje oslobađanje neurohemikalija više nego u normalnim okolnostima.

Otud onu čuveno "svetlo na kraju tunela" koje se vidi prilikom umiranja.

Ono što na samrti još možete da iskusite je i:

- odlično rezonovanje

- vantelesno iskustvo, obično osećaj lebdenja iznad sopstvenog tela

- život vam se premotava pred očima

- susret sa rođacima

- osećaj mira i opuštenosti

Prema rečima onih koji su bili na samrti, ova iskustva čine da smrt ne izgleda tako strašno. Možda nikada nećemo saznati šta se dešava nakon smrti, ali umiruje činjenica da će naš mozak učiniti sve što može da nam olakša poslednje trenutke.

Pink.rs