On je objasnio da bolest predstavlja pucanje diskusa, jedne hrskavične zone, koja je ispunjena pihtijastom masom unutra i predstavlja amortizer gravitacije na telesnu težinu, u odnosu na pokrete.

- Omogućava da dva pršljena imaju određenu formu kontakta između sebe. Da bi mogli da budu amortizeri, moraju da imaju određenou formu elastičnosti, koju omogućava opna koja u sebi ima pihtijastu masu. Ona se kreće u odnosu na pokrete i pravi zone višeg i nižeg pritiska – rekao je Jovićević.

Kako kaže, kako gravitacija deluje na naše telo, diskusi mogu doživeti oštećenja

- Zid slabi i kod određenog pokreta i položaja, može doći do sitnih i krupnih pukotina kada određena količina mase iscuri van – rekao je Jovićević.

Kako kaže, nekada se to zvalo i diskopatija. Ona se tretira kao stanje, ne samo kao bolest. Dodaje da ona kao takva ne nosi neko određeno oboljenje, ali zbog promena se pritiska struktura, najčešće periferni nervi.

- Sve ide kroz kičmenu moždinu i te periferne nerve, koji nose funkciju i komande. Svaki problem u tom delu, ispoljava se kroz određeni problem – rekao je Jovićević.

Kako kaže, stradaju zbog sedenja, kao i određenih pokreta. On ističe da se najčešće javlja u vratnom između petog i šestog i šestog i sedmog vratnog pršljenja.

Dodaje da se takođe najlešće javlja u lumbalnom delu između četvrtog i petog i petog i sakralnog pršljenja.

- To su četiri najugroženije zone. Donji deo leđa najviše trpi - rekao je Jovićević i dodao da sve više ima tinejdžera koji imaju taj problem.

Kada je lečenje u pitanju, najmanje popularan jeste da se problem ostavi i da figurira sam bez rešavanja problema.

Zatim, postoji konzervativno lečenje, putem lekova i fizikalnih terapija, kao i operativno lečenje.

Dodaje da je u poslednje vreme tendencija da se forsiraju rehabilaticioni programi.

Autor: