Dobre bakterije u crevima - zdrava mikrobiota i opšte dobro zdravlje!

Bakterije: korisne vs štetne

Obično pri samom spomenu bakterija imamo negativan predznak i mišljenje, kao o potencijalnim napadačima našeg organizma, odgovornim za bolesti koje izazivaju bakterije. I to može biti delimično tačno, u zavisnosti da li su u pitanju patogene bakterije ili dobre bakterije, odnosno korisne bakterije u našem digestivnom traktu. I upravo taj odnos- da su dobre bakterije u odnosu na štetne bakterije u prevlasti u našim crevima, je jedan od najvažnijih preduslova za opšte dobro zdravlje creva, kao i zdravlje celokupnog organizma.

Da bismo detaljnije otkrili tajanstveni proces- kako funkcionišu bakterije u našim crevima, prvo ćemo upoznati pojmove mikrobiota, crevna flora i probiotici. Ovde je takođe bitna i podela bakterija na razne vrste: gram pozitivne bakterije, gram negativne bakterije, enterobakterije, anaerobne bakterije, spiralne bakterije, koke bakterije, što daje mnoge zanimljivosti o bakterijama i nova saznanja o njima, koja vam možda ranije nisu bila poznata. Mikrobiota – bakterije u crevima

Prvo ćemo objasniti šta je mikrobiota? Pojam mikrobiota (ili crevna flora, crevni mikrobiom) podrazumeva skup svih mikroorganizama koji kolektivno naseljavaju i žive u našim crevima. Mikrobiota, odnosno mikroflora creva uključuje bakterije, viruse, gljivice, arheje i helminte – pri čemu bakterije u crevima čine ogromnu većinu. Naša creva su dom složenog eko-sistema od 300-500 raznih vrsta bakterija. Postoji podatak da su bakterije u našem telu prisutne u skoro desetostrukom broju u odnosu na ostale ćelije našeg tela. Prema najnovijim procenama, u nama živi 39-300 triliona bakterija. Većina ovih bakterija se nalazi u našim crevima, i to su većinom dobre bakterije u odnosu na štetne bakterije.

Mikrobiota se većinom nalazi se u našem debelom crevu, koje predstavlja poslednji deo našeg digestivnog trakta. Ono što je iznenađujuće da metaboličke aktivnosti naše crevne flore liče na aktivnosti nekog organa. Iz tog razloga, neki naučnici nazivaju crevnu floru „zaboravljenim organom“. Mikrobiota štiti dobro zdravlje creva i naše opšte zdravlje

Naša mikrobiota, odnosno crevna flora, obavlja mnoge važne funkcije za naše dobro zdravlje: poboljšava funkciju varenja, jača naš imunitet, smanjuje rizik od nastanka nekih bolesti, reguliše telesnu težinu, proizvodi vitamine, uključujući vitamin K i neke od vitamina B. Takođe pretvara vlakna u kratkolančane masti, kao što su butirat, propionat i acetat, koji hrane zid creva i obavljaju mnoge metaboličke funkcije. Ove masti takođe stimulišu naš imuni sistem i jačaju zid creva. Ovaj proces pomaže sprečavanju neželjenih supstanci da uđu u vaše telo i izazovu imuni odgovor.

Naša crevna mikroflora je veoma osetljiva na ishranu, a studije pokazuju da je neuravnotežena crevna flora, odnosno znak da su štetne bakterije u većini u odnosu na dobre bakterije, povezana sa brojnim bolestima, kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, bolesti srca, kolorektalni kancer, Alchajmerova bolest, depresija i mnoge druge.

Postavlja se pitanje šta uraditi da se naša mikrobiota obogati dobrim bakterijama? Odgovor na to su upravo - probiotici.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi mikroorganizmi, poput određenih sojeva dobrih bakterija, i kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama, daju zdravstvene benefite celom organizmu. Probiotici su obično dobre bakterije, ali određene vrste kvasca mogu da funkcionišu i kao probiotici. Postoje i drugi mikroorganizmi u crevima koji se proučavaju, uključujući viruse, gljive, arheje i helminte.

Probiotici se mogu uzgajati u laboratorijama i mogu se konzumirati u obliku kapsula, praha, a mogu se dodavati i u određene namirnice i napitke. Takođe, probiotici se prirodno mogu naći i u nekim fermentisanim namirnicama i pićima, poput jogurta, kefira, kiselog kupusa.

Najčešće probiotske bakterije su Lactobacillus i Bifidobacteria. Druge uobičajene vrste su Saccharomices, Streptococcus, Enterococcus, Escherichia i Bacillus. Probiotik može pomoći u stvaranju zdrave crevne flore na sledeće načine:

• povećava broj dobrih bakterija u odnosu na štetne bakterije u crevima

• stimuliše imunitet i imuni odgovor organizma

• pojačava izlučivanje štetnih mikrorganizama i toksina iz creva

• takmiči se sa patogenim bakterijama za hranljive materije

• blokira patogene bakterije

Dobre probiotske bakterije se osim putem hrane, najčešće unose i putem probiotskih suplemenata. Na etiketama probiotskih suplemenata ćete videti probiotike identifikovane prema njihovom specifičnom soju (koji uključuje rod), vrstu, podvrstu (ako postoji) i slovnu šifru soja. Različiti probiotici pomažu u rešavanju različitih zdravstvenih stanja. Zbog toga je od suštinskog značaja odabir prave vrste ili tipa probiotika. Kako izabrati dobar probiotik?

Ako postavljate pitanje koji probiotik izabrati ili koji probiotik kupiti, imamo prave smernice za vas. Pošto se probiotici razlikuju po sastavu određenih probiotskih kultura i sojeva, savet je birati probiotike za koje već postoje klinički dokazi o efikasnosti. Među najboljim je ispitana efikasnost i bezbednost probiotske gljivice Saccharomyces boulardii, kao i probiotskih bakterija iz roda Lactobaciluss - Lactobacillus rhamnosus GG i Lactobacillus plantarum.

Probiotik Enterobiotik® FORTE sadrži kombinaciju upravo spomenutih najvažnijih sojeva Saccharomyces boulardii i Lactobacillus, i to u količini od minimum 8,5 milijardi CFU na kraju roka upotrebe, a ima i inovativno pakovanje koje garantuje stabilnost preparata!

Blisteri Probiotik Enterobiotik® FORTE preparata se pakuju u dodatno, zaštitno inovativno a- tech pakovanje, koje garantuje stabilnost i kvalitet preparata. Na ovaj način dodatno štitimo ove nežne organizme i obezbeđujemo maksimalnu stabilnost probiotskog preparata.

Neka vaša crevna flora i čitav organizam budu zdravi i sigurni uz Probiotik Enterobiotik® FORTE!

Literatura:

1. „Probiotics 101: A Simple Beginner’s Guide“, Heathline medical Journal, https://www.healthline.com/nutrition/probiotics-101#gut-health;

2. „Bacteria“National Human Genome Research Institute, https://www.genome.gov/genetics-glossary/Bacteria;

3. „Gut Microbiome: Profound Implications for Diet and Diseaseby“ by Ronald D. Hills 1,*ORCID,Benjamin A. Pontefract 2,3,Hillary R. Mishcon 1,Cody A. Black 1,4,Steven C. Sutton 1ORCID andCory R. Theberge 1; https://www.mdpi.com/2072-6643/11/7/1613/htm#B70-nutrients-11-01613;

4. „The International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics consensus statement on the scope and appropriate use of the term probiotic“, by Colin Hill, Francisco Guarner, Gregor Reid, Glenn R. Gibson, Daniel J. Merenstein, Bruno Pot, Lorenzo Morelli, Roberto Berni Canani, Harry J. Flint, Seppo Salminen, Philip C. Calder & Mary Ellen Sanders; Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology volume 11, pages506–514 (2014); https://www.nature.com/articles/nrgastro.2014.66;

5. „Beyond Just Bacteria: Functional Biomes in the Gut Ecosystem Including Virome, Mycobiome, Archaeome and Helminths“; by Ravichandra Vemuri 1,*ORCID,Esaki M. Shankar 2ORCID,Marcello Chieppa 3ORCID,Rajaraman Eri 4ORCID andKylie Kavanagh 1ORCID; https://www.mdpi.com/2076-2607/8/4/483;

6. World Gastroenterology Organisation Practice Guidelines; „Probitics and prebiotics“; https://www.worldgastroenterology.org/UserFiles/file/guidelines/probiotics-and-prebiotics-english-2017.pdf

7. „Role of the gut microbiota in nutrition and health“; BMJ 2018; 361 doi; https://doi.org/10.1136/bmj.k2179 (Published 13 June 2018); Ana M Valdes, associate professor1 2, Jens Walter, CAIP chair for nutrition, microbes, and gastrointestinal health3, Eran Segal, professor4, Tim D Spector, professor5; https://www.bmj.com/content/361/bmj.k2179;

8. „Gut Bacteria in Health and Disease“; Eamonn M. M. Quigley, MD, FRCP, FACP, FACG, FRCPI corresponding author; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3983973/;

9. „Gut microbiota functions: metabolism of nutrients and other food components“; Ian Rowland, Glenn Gibson, Almut Heinken, Karen Scott, Jonathan Swann, Ines Thiele & Kieran Tuohy European Journal of Nutrition volume 57, pages1–24 (2018); https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00394-017-1445-8;

10. „The interplay between the intestinal microbiota and the immune system“; Yuk Man Kevin Lei 1, Lekha Nair 1, Maria-Luisa Alegre; 2015 Feb;39(1):9-19. doi: 10.1016/j.clinre.2014.10.008. Epub 2014 Nov 11.; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25481240;

11. „The Human Gut Microbiome – A Potential Controller of Wellness and Disease“Zhi Y. Kho and Sunil K. Lal*; School of Science, Tropical Medicine and Biology Platform, Monash University, Subang Jaya, Malaysia; https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fmicb.2018.01835/full;

12. „Introduction to the human gut microbiota“ Elizabeth Thursby; Nathalie Juge; Biochem J

Autor: P.R.