Novogodišnji praznici vreme su okupljanja i druženja sa članovima familije i prijateljima. Mnogi su u ovo vreme uzeli i mini godišnji odmor kako bi se oporavili posle napornih radnih meseci.

Ali, dok se većina ljudi raduje praznicima, dotle ima i onih koji su skloni prazničnoj depresiji. Osobe koje su usamljene i imaju određene psihičke smetnje praznične dane doživljavaju na potpuno drugačiji način - za njih je ovo vreme zapravo povišene osetljivosti.

Simptomi

– Ljudi sa psihičkim problemima pogoršanje svog stanja doživljavaju upravo u vreme velikih praznika - kaže za portal eKlinika psiholog Danilo Drobnjak.

- Tada osobe sa psihičkim smetnjama mogu da osećaju izvesnu neprilagođenost duhu vremena i atmosferi, jer nemaju ništa posebno za „prijaviti“. To može ionako povišenu vulnerabilnost i razdražljivost dodatno da pojača, provocirajući razne oblike neprilagođenog ponašanja. Tada imamo slučajeve od povlačenja i ćutljivosti do hiperaktivnog i povišeno agresivnog ponašanja. Sve to, već postojeće simptome psihičkih smetnji čini još izraženijim.

Osoba za koju se može reći da pati od praznične depresije ispoljava određene simptome.

– Takve osobe odlikuje osećanje usamljenosti, bespomoćnosti, povlačenja iz društva, kao i pravljenje negativnih bilansa godine koja se završila. Takođe, prisutan je i nedostatak pozitivne perspektive budućnosti. U pitanju je reaktivno stanje koje je i na fiziološkom nivou praćeno usporavanjem bitnih fizioloških procesa. Osoba se zbog svega oseća pospano i bezvoljno – navodi psiholog Drobnjak.

- Ono što više određuje da li će se razviti ili ne ovo reaktivno stanje, jeste sama ličnost osobe (njena struktura, način mentalnog funkcionisanja), kao i izloženost određenim sredinskim uticajima, odnosno određeno socijalno iskustvo konkretne osobe – ističe Drobnjak.

Kad je neophodno potražiti pomoć

Prema Drobnjakovim rečima, u težim oblicima praznične depresije moguća je i pojava panike i egzistencijalnih kriza. Ukoliko takvo stanje potraje, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihijatra. Osobe koje imaju već ovakva iskustva, potrebno je da u vreme praznika budu posebno oprezne.

– Ne smeju sebi da dozvole da budu neraspoložene, moraju da svoju uznemirenost drže pod kontrolom. Ne smeju da budu van životnih tokova i da moraju aktivno da se uključe u svakodnevna dešavanja. Morali bi da učestvuju, u meri u kojoj je to moguće, u dešavanjima i aktivnostima koje im inače pričinjavaju zadovoljstvo. Da budu okruženi ljudima koje vole i u koje imaju poverenja, makar to činili i sa izvesnom dozom prinude, zbog stanja u kome se trenutno nalaze – savetuje Danilo Drobnjak.

Sagovornik eKlinike navodi da osobe sa prazničnom depresijom šalju signale svojoj okolini kao vrstu apela za pomoć:

– Prisustvo već pomenutih simptoma praznične depresije, zapravo su signali kojima osoba šalje poruke svom okruženju u kakvom se psihoafektivnom stanju trenutno nalazi i imaju, između ostalog, i funkciju apela – poziva za pomoć, na šta bi blisko okruženje te osobe trebalo adekvatno da odgovori, u smislu pojačanog razumevanja i podrške. Svaka promena ponašanja i radnog funkcionisanja osobe u pravcu depresivno-anksioznog spektra ne bi trebalo da bude zanemarena, odnsono potrebno je da bude adekvatno ispraćena od drugih, a ako je potrebno i uz odgovarajuću stručnu pomoć.

Pandemija je dodatno pogoršala situaciju
Pandemija covid 19 dodatno uticala na pogoršanje stanja osoba sa depresijom. Aktuelna pandemija, uz prateću pojačanu otuđenost i nesigurnost na svim poljima, dodatni su predisponirajući činioci za pojavu praznične depresije i izražajnost njenih simptoma, smatra Drobnjak. I opet najbolja prevencija je očuvati smirenost i sabranost duha, uprkos negativnim i neželjenim kretanjima, uz jasno očuvanje nade u bolje sutra.

Kada je reč o tome da li su depresiji skloniji muškarci ili žene, psiholog objašnjava da tu pol ne igra nikakvu značajnu ulogu.

Autor: