Veoma je važno da redovno proveravate krvni pritisak i uzimate adekvatnu terapiju ako je to neophodno.
Simptomi niskog krvnog pritiska su uglavnom vrtoglavice, malaksalost, umor, dok visok krvni pritisak može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Oscilacije krvnog pritiska mogu biti kobne, a kardiolog Marija Benevskaja je otkrila koje stvari su bitne kada je u pitanju krvni pritisak.
– Prvo da razjasnimo šta je krvni pritisak. To je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Ove vrednosti su jedan od pokazatelja vitalnih funkcija tela – kaže ona.
Ona je potom dodala da se prilikom merenja krvnog pritiska utvrđuju dve vrste, a sa svakim otkucajem srca pritisak varira između gornjeg i donjeg. Oba parametra su podjednako važna, jedan parametar se ne može posmatrati zasebno, već svaki ima svoj značaj.
– Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno i zahteva drugačiji pristup lečenju – dodala je.
Šta je normalna granica, a koja je kritična?
Normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) je 120 sa 80. Međutim, ovaj pritisak može da varira i u toku dana, a zavisi i od starosti osobe, postojećih bolesti, ali i stanja, poput trudnoće.
– Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50 – naglasila je Benevskaja. Sve vrednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posetu lekaru. Iako ovo može biti i prolazno stanje, u svakom slučaju je bolje da se obratite lekaru – kaže Benevskaja.
Šta ako je razlika ispod 30?
Ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sledeća stanja:
1. Prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu)
2. Oštećenje sudova bubrega
3. Aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja zidova usled prekomernog opterećenja)
4. Anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja.
Gornji pritisak poznat je i kao srčani, a donji kao bubrežni.
– Viši broj koji se dobije prilikom merenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces – kaže ona.
Ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje i rad bubrega.
– Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni – zaključila je Benevskaja.
Autor:
