Bili su oduševljeni kada su saznali da se pojavilo novorođenče koje mogu da povedu kući. Radilo se o devojčici, po koju su došli u bolnicu ubrzo po rođenju. U isto vreme desilo se još jedno čudo, sat vremena pre nego što je paru javljeno da postoji devojčica koju mogu da usvoje, Sara je saznala da je trudna, piše "Miror".

Međutim, u bebi koju su planirali da usvoje uživali su samo pet dana. Tada je stigla vest koja ih je toliko pogodila da je Sara mislila da će od stresa dobiti spontani pobačaj - detetovi biološki roditelji su se predomislili i tražili svoju bebu nazad.

- Morali smo da je vratimo. Bol koji sam osećala bio je toliko velik da sam se bojala da će izazvati pobačaj. Opraštanje od nje me je toliko pogodilo, da ne mogu da opišem rečima. Znali smo da je verovatno više nikada nećemo videti. Ona me je učinila majkom iako je to trajalo samo nekoliko dana. Pomogla je da se izleči deo naših srca, koje je slomio sterilitet - priseća se Sara.

Dodaje da ne zamera biološkim roditeljima što su se predomislili. Na sreću ovog para, posle uredne trudnoće, Sara je na svet donela dečaka Noela Haula, a pored njega, danas imaju i još jednog dvomesečnog dečaka, kojeg su usvojili.

"Brak nam se skoro raspao zbog svega"

Prisetila se koliko je bila očajna nakon što su joj lekari rekli da će teško ostati trudna, ali njen suprug je bio optimističniji.

- Želeli smo porodicu i to me je bacilo u depresiju, doslovce sam prošla proces tugovanja. Moj suprug je bio puno pozitivniji, on često stvari posmatra sa vedrije strane. Bio je to težak period, čak smo odlazili kod bračnog savetnika i, iskreno, mislim da naš brak to ne bi preživeo bez stručne pomoći - ispričala je.

Kaže kako je pokušavala da ostane u drugom stanju tri godine. Bila je na nekoliko hirurških zahvata, primila je stotinjak injekcija, popila hrpu lekova i plakala uz mnoštvo negativnih testova na trudnoću. Nakon toga im je reproduktivni imunolog rekao kako su šanse za trudnoću izuzetno male.

- Ta vest nam je zapravo omogućila da krenemo dalje. Razgovarali smo i shvatili kako smo napokon spremni za usvajanje deteta. Stavili su nas na listu čekanja na kojoj ljudi čekaju bebu i po tri godine - rekla je.

Dok su čekali dobre vesti iz agencije za usvajanje, Sara se jedno jutro osećala pomalo čudno. Otvorila je ormar u kojem je još uvek držala testove za trudnoću.

- Gledala sam ih i mislila ima li smisla proveriti, ali, mislila sam, kad su već tu, uradiću ću to. Prvi put u životu test je bio pozitivan. Zajecala sam. Plakala sam toliko da sam jedva disala. To je bio veliki pozitivan šok. Milion puta nakon toga sam se zapitala: "Kako je to moguće?" Samo sat vremena nakon što je test pokazao da sam u drugom stanju, nazvala nas je socijalna radnica i rekla da možemo da upoznamo devojčicu za tri nedelje. Bila sam u osmoj nedelji trudnoće kada smo otišli po nju i doveli je kući. Odmah smo se zaljubili - prisetila se.

Spomenula je i kako je upoznala biološku majku te devojčice.

- Ušla sam u bolničku sobu, a njena mama ju je držala u rukama i s ljubavlju stavila meni u naručje. Rekla je bebi: "Upoznaj svoju mamu, devojčice" - ispričala je.

Međutim, pet dana kasnije njeni pravi roditelji su je želeli nazad. Naime, po zakonu imaju pravo da se predomisle do deset dana nakon detetovog rođenja.

- Baš sam je hranila kad nam je stigao taj poziv. U očaju sam pala na pod i ponavljala: "Oni se šale?", "Reci mi da je ovo šala". Bol koju smo oboje osetili tog dana bila je gora od one koju smo proživeli za tri godine neplodnosti - kazala je.

Opisala je i kako se osećala kada je napokon rodila svoje dete.

- Stavila sam ga na grudi i zatekla samu sebe kako razgovaram sa Bogom. Zahvaljivala sam mu za ovo čudo. Kad je Noa napunio godinu dana, socijalna radnica nas je ponovo pozvala i rekla kako imaju dečaka starog jedan dan. Otišli smo po njega u bolnicu i dali mu ime Livaj - ispričala je Sara i priznala da su oboje čitavih deset dana živeli u strahu, sve dok nije prošao rok posle koga im dete više niko ne može uzeti.