Decenijama su naučnici smatrali da se prsti na rukama i nogama u vodi smežuraju jer spoljašnji sloj kože upije vodu od čega se nabubri, ali nije tako. Spoljašnji sloj kože čvrsto je vezan za sloj ispod i ne može se tek tako širiti.

Potpora za takvo uverenje datira još u 1935. godinu, kada su naučnici primetili da se prsti na nogama i rukama neće smržurati bez obzira na to koliko dugo su u vodi, ako im je određeni živac oštećen. Tada su došli do zaključka da se to događa zbog reakcije vegetativnog nervnog sistema u telu koji je zadužen i za kucanje srca i disanje.

Neurolozi se sad vode uverenjem kako to ima evolucijsku pozadinu, odnosno prsti se smežuraju jer tako bolje prianjaju uz mokru površinu – lakše uhvate ribu, stabilniji su na vlažnim površinama itd.

Godinama kasnije, tačnije 2013. sproveden je niz istraživanja na tu temu. U jednoj studiji zamolili su dobrovoljce da hvataju mokre i suve predmete u dva slučaja: ako su im prsti naborani od vode i ako su suvi. Sa naboranim prstima bili su mnogo brži u sakupljanju mokrih predmeta i to za otprilike 12 odsto.

Uporedili su to sa gumama na automobilu. Ako su utori dovoljno duboki, guma će dobro prianjati uz površinu. Kao što je slučaj sa "ćelavim gumama", tako je i s prstima, piše portal Tuzlanski.

Naučnici su zaključili da prsti u vodi ne nabubre već se smanje zbog krvnih sudova koje se u njima stežu pa se koža zbog toga smežura.

Autor: Pink.rs