Neka hrana nimalo joj ne prija i utiče na loš rad štitne žlezde. Evo koje su namirnice u pitanju.

1. Pržena i prerađena hrana

Sa njom nećete uneti u organizam ništa dobro, ali ćete zato uneti mnogo više natrijuma i loših masnoća nego što ste planirali. Ove supstance imaju negativan uticaj na celo telo, pa tako i na štitnu žlezdu.

2. Gluten

Ovo se odnosi na osobe koji ga teško podnose, a prema istraživanjima, veliki broj pacijenata s bolestima štitne žlezde ima i celijakiju.

Šta voli štitna žlezda?

Da biste poboljšali rad štitne žlezde i regulisali proizvodnju hormona, vrlo je važno pripaziti na prehrambene navike. Povećajte unos namirnica bogatih vitaminima B grupe i gvožđem. Takođe, povećajte unos namirnica koje su bogate vitaminom A.

Nećete pogrešiti ako jedete više svežih i organskih namirnica koje su bogate antioksidantima, kao što su borovnice, trešnje, cvekla i paradajz. Koristite zdrave i korisne masnoće, orašaste plodove, mahunarke, voće i povrće. Idealan izbor su morske alge, bogate jodom i drugim hranjivim materijama.

Štitnoj žlezdi možete pomoći i kvalitetnim dodacima ishrani, u obliku vitamina i minerala. Ali, morate paziti jer nisu svi dodaci ishrani dobri za njeno zdravlje. Mnogi od njih imaju i interakciju sa sintetičkim lekovima koje možda već uzimate kao propisanu terapiju.

Dobar izbor

Zato je bitno znati koje vitamine i minerale je neophodno uzimati, a kod kojih je potreban poseban oprez. Preporučeni su: jod, vitamini B grupe, cink i selen te hrana bogata L-tirozinom.

Pomoć u održavanju zdravlja štitne žlezde nude i nemasno meso, riba iz hladnih mora, lan i pasulj. Organska jela posebno su dobar izbor jer ne sadrže određene steroide i hormone koji mogu smanjiti prirodnu proizvodnju hormona štitne žlezde.

Dobri izvori omege-3

Omega-3 masne kiseline su važne za štitnu žlezdu. Tunjevina i losos su dobri izvori ako je reč o ribi ulovljenoj u moru, a ne onoj uzgojenoj u ribnjacima. Da bi imala omega-3 masne kiseline, riba treba jesti alge. Lanene semenke, takođe, pomažu. Sameljite ih u mlinu za kafu pa ubacite u jogurt, salate i supe. U kuvana jela dodajte ih nakon što je jelo skuvano, a ne ranije.

Vežbanjem do zdravlja

Ako se ne pokrenete, neće se pokrenuti ni vaša štitna žlezda. Vežbanje je važan faktor u brizi za celokupno zdravlje, a kod štitne žlezde je presudno. Ako bolujete od poremećenog rada ove žlezde, za vas nisu naporni treninzi koji od vas očekuju da prelazite granice izdržljivosti.

Prevelik napor izazvaće u vašem telu dodatno iscrpljivanje i stvoriti novi pritisak na već narušenu štitnu žlezdu. Zato, krenite s laganim vežbama, šetnjom, aerobikom, vožnjom bicikla, a onda povećavajte svoju izdržljivost i snagu, piše “Stil“.