Ne kaže se uzalud "U zdravom telu zdrav duh", jer osim što vežbanjem postižemo to da budemo fizički zdravi i snažniji, ono jednako utiče i na psihičko zdravlje. Ali, nećemo ovog puta pričati o tome koliko je ono dobro za raspoloženje, već o tome kako utiče na pamćenje i koncentraciju, posebno kod mladih.
Naša sagovornica na ovu temu je školski psiholog Branka Tišma koja godinama radi sa decom u školi i ima priliku da se na licu mesta uveri u benefite fizičke aktivnosti kod mladih.
"Još smo mi - starije generacije provodili dosta vremena u igrama. Važno je da se deca bave sportom ili bilo kojom drugom fizičkom aktivnošću. Takav je bio dobar deo našeg života. Danas je bavljenje sportom više organizovano od strane neke institucije, poput škole, kluba, udruženja... Svakako je važno da deca imaju drugu aktivnost koja nije učenje jer učenje iziskuje dosta sedenja i telo je dosta neaktivno", kaže Tišma.
Ona podseća na tužnu činjenicu da današnja deca dosta provode uz televiziju i druge medije. Roditeljima je najlakše da im uključe TV ili daju tablete da gledaju crtaće čime ih čine pasivnima, a za ukupan motorno-fizički razvoj je najvažnije vežbanje.
"Vežbe utiču na psihofizički razvoj, na misaone procese, ovladavanje telom, na učenje o tome kako se nositi sa gubicima, ali i deljenje, ovladavanje veštinama. Tu je presudna uloga trenera da ume da decu sve to nauči kroz zajedničke aktivnosti".
Značajan i položaj tela
Psiholog ukazuje na to koliko je važna struktura dana, odnosno organizovan dan koji mnoga deca nemaju.
"Odlažu učenje nakon škole, malo šalju poruke, malo telefoniraju, ali ako imaju obavezu da idu na trening, onda imaju i bolju organizaciju".
Tokom učenja ne treba zanemariti položaj tela, jer onaj kome su svi mišići opušteni, teže i uči.
"Sve je bolje od nemanja nikakvih obaveza. Iz svog dugogodišnjeg rada sa decom primećujem da oni koji se nečim bave, mnogo bolje koriste svoje potencijale i uspešniji su".
Amika Sing sa Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu i njene kolege u Arhivu pedijatrijske i adolescentske medicine (Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine) su još u studiji sprovedenoj u Holandiji 2012. godine pokazali ovo što tvrdi Tišma - da deca koja se aktivno bave sportom ili nekom drugom fizičkom aktivnošću bolje napreduju u školi.
Oni kažu da fizička aktivnost poboljšava funkcije mozga i razmišljanje kod dece tako što povećava protok krvi i kiseonika do mozga i pokreće oslobađanje hormona sreće, kao što je endorfin. Osim toga, istraživači pokazuju da redovno bavljenje sportskim aktivnostima može poboljšati ponašanje deteta u učionici, tako što pomaže detetu da se bolje koncentriše na sadržaj lekcija.
Za one koji ne treniraju, naša sagovornica preporučuje makar šetnju, odlazak u park ili igranje sa loptom.
