Rashlađivanje u kućnim uslovima ponekad može biti loše za zdravlje, a Aleksandra Milinković Lacković, doktor opšte prakse objašnjava da velika razlika u podešenoj temperaturi u odnosu na spoljašnju može da prouzrokuje probleme sa krvnim sudovima i kardiovaskularnim sistemom.

Ne mogu se naši krvni sudovi tako brzo adaptirati, posledice su bol u ramenima, glavobolja, umor, pad koncentracije. Dešava se potom ubrzan rad srca, gušobolja, upala sinusa, a najuugroženiji su stariji, mala deca i hronični bolesnici - izjavila je dr Milinković Lacković.

Iz svih ovih razloga, savet lekara je da klimu podešavamo na najviše pet do šest stepeni ispod spoljne temperature.

Takođe, kako bi rashladni sistemi u automobilima radili efikasno, potrebno je koristiti ih na pravi način. Vozači često prave greške, kaže majstor Zoran Šešević.

Prvo je da na prirodan način ne rashlade auto prethodno parkiran na suncu, u kome temperatura zna da bude i 50 stepeni C.

Mlaznice je potrebno uperiti ka gore, na početku vožnje klimu treba staviti na najslabije i postepeno je pojačavati, navode majstori.

Najbitnije da se menjaju filteri na 16.000 do 24.000 pređenih km, jer se na njima skupljaju bakterije - objašnjava Šešević.