Posle više od godinu dana pandemije kovida klinička praksa i brojne studije pokazuju da ovaj virus izaziva gubitak sluha, zujanje u ušima i vrtoglavice.
I pored pravovremene terapije ovi audiološki problemi mogu da potraju nekoliko meseci.
Doktorka Svetlana Valjarević, specijalista ORL Kliničko-bolničkog centra "Zemun", kaže da studije rađene poslednjih desetak meseci ukazuju na podatak da se poremećaji sluha dešavaju kod sedam do 15 odsto odraslih koji su preležali kovid:
Pacijenti se žale na zujanje, vrtoglavicu
- U najvećem broju slučajeva pacijenti navode zujanje kao simptom, potom slabiji sluh, dok se vrtoglavica javlja u najmanjem broju slučajeva. Zujanje je češće kod onih koji su bili bolesni nedeljama ili mesecima, odnosno imali su tegobe u vidu malaksalosti, temperature i kašlja dugo nakon prolaska akutne faze kovida. U određenom broju slučajeva, SARS-KoV-2 može da dovede i do gubitka sluha za više od 30 decibela na bar tri različite govorne frekvence. Vrtoglavica zbog oštećenja ćelija unutrašnjeg uva virusnom infekcijom javlja se kod četiri do sedam odsto pacijenata - objašnjava dr Valjarević.
Slušni aparat
- U Srbiji ljudi bez problema nose naočare za vid, ali retko ko nosi slušne aparate - kaže dr Valjarević.
Korona može da ošteti sluh za 30 decibela
Definitivna dijagnostika oštećenja ili gubitka sluha izazvanog kovidom podrazumeva audiološku dijagnostiku, odnosno snimanje sluha.
Zbog angažovanja medicinskih radnika u kovid-bolnicama, nekada nije moguće obaviti audiološki pregled u najkraćem mogućem roku. Zato je važno da napomenem da terapija naglog gubitka sluha podrazumeva primenu kortikosteroidnih lekova koji se u bolničkim uslovima daju mnogim pacijentima sa kovidom, tako da veoma često ne dolazi do kašnjenja u davanju terapije za gubitak sluha.
Tek posle tri meseca
I pored adekvatno primenjene terapije, nekada tegobe u vidu zujanja i gubitka sluha prođu tek nakon dva do tri meseca. Ukoliko je gubitak sluha takav da onemogućava uobičajenu komunikaciju, razumevanje govora, jedino rešenje je nošenje slušnih aparata.
- Veliki je broj starijih koji nevezano za kovid pandemiju imaju loš sluh. Često stariji pacijenti odaju utisak osoba koje su dementne, a naprosto samo lošije čuju. U Danskoj, recimo, oko 50 procenata pacijenata koji imaju srednje teško i teško oštećenje sluha nose slušne aparate, dok je kod nas broj i desetostruko manji - kaže dr Valjarević.
