Prema statistikama, polovina brakova se završi razvodom.

Ona, takođe, pokazuje i da više od 50 posto muškaraca i žena ima vanbračne afere.

A prema njima, 20 posto bračnih partnera seks ima manje od šest puta godišnje.

Zoolozi i antropolozi već deceniju tvrde da je manje od tri posto sisara prirodno monogamno i da monogamija ni životinjama, a ni ljudima u prirodi.

Ljudi uglavnom teže monogamiji jer genetski smatraju da je intimnost ugodnija a da je time lakše postići je.

Svoju ulogu, takođe, igraju i fiziološki faktori.

Ljudi sa višim nivoom testosterona teže mogu da ostanu monogamni. Moderna tehnologija, kao što su internet i mobilni telefoni su promenili lice monogamije u poslednjih nekoliko godina, jer su pružili ljudima lakšu mogućnost varanja.

Seksualni instinkt može da se okrene u sopstvenu korist u monogamnom odnosu, a ne protiv sebe, tvrde stručnjaci. Urođene muške i ženske osobine mogu monogamiju u vezi da učine neodoljivom za oboje, jer povećavaju seksualnu želju, a istovremeno mame suprotni pol.

Žene imaju urođenu ženstvenost, koja ih čini otvorenima, ranjivima i osetljivima prema muškarcu. Oboje imaju koristi od toga jer omogućava dublji nivo seksualnog ispunjenja budući da je ženama lakše nakon što se otvore i povere, a muškarac joj može pružiti zaštitu i utočište.

U obrnutom slučaju, ako je muškarac nežan, partnerka se oseća sigurno i voljeno uz njega, a stvara se i spona poverenja. Ako se ove uloge menjaju, i strast prema ličnosti partnera održava, ostati veran nije tako nemoguće.