IAKO je pandemija kovid-19 usmerila pažnju lekara i javnosti na lečenje ove virusne infekcije, kardiovaskularne bolesti i srčana slabost i dalje ubijaju mnogo više ljudi nego korona virus.
Svake godine u Srbiji oko 52.000 ljudi izgubi život zbog oboljenja srca i krvnih sudova. Najnovija saznanja ukazuju da više od 20 odsto bolesnika sa kovid-19 dobije zapaljenje srčanog mišića, koje može da dovede do srčane slabosti.
U Evropi od srčane slabosti boluje 10 miliona ljudi, a svake godine ima 3,6 miliona novootkrivenih slučajeva. U Srbiji je srčana slabost takođe česta sa prevalencijom od 2,3 odsto i javlja se kod 3,1 na 1.000 stanovnika godišnje, što čini oko 200.000 ljudi.
Udruženje za srčanu slabost Srbije desetu godinu za redom obeležava Evropsku nedelju srčane slabosti - ove godine od 10. do 16. maja. Simptomi i znaci srčane slabosti su otežano disanje, umor i otok potkolenica. Takođe se javljaju nedostatak vazduha pri naporu ili ležanju na ravnom, oticanje nogu, umor ili iscrpljenost, kašalj, vrtoglavica, poremećaji sna i ubrzan rad srca. Ovi simptomi mogu biti diskretni i mogu se javiti i u toku drugih bolesti i stanja, kao i bolesti pluća.
Foto: Pixabay.com
Zbog nespecifičnosti simptoma dijagnoza srčane slabosti se na vreme postavlja samo kod tri odsto bolesnika, a srčana slabost, iako bolest starije polulacije, sve je češća i kod mlađih tako da se sreće kod jedne od pet osoba starijih od 40 godina. Ovo oboljenje redstavlja najčešći razlog prijema u bolnicu u populaciji starijoj od 65 godina, što ima veliki socio-ekonomski uticaj. Podatak koji upozorava jeste i taj da će svaki drugi bolesnik sa srčanom slabošću umreti u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze.
Akademik Petar Seferović, potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije objašnjava da je savremeni način života povezan sa pojavom povišenog krvnog pritiska i povećanja šećera i holesterola u krvi, dok nedostatak kretanja, pušenje i zanemarivanje sopstvenog zdravlja znatno češće dovodi do srčane slabosti.
- Faktori rizika treba da budu prepoznati rano i bolesnik treba na vreme da zaustavi taj začarani krug koji ga vodi do slabljenja srca. Upravo je zbog značaja prevencije i ranog postavljanja dijagnoze ovog oboljenja - kaže Seferović.- Bolesnike treba obavestiti da oni sa faktorima rizika imaju veću šansu da obole od srčane slabosti i da lečenje, kako lekovima, tako i higijensko dijetetskim merama treba započeti što ranije. Život pacijenata sa srčanom slabošću je veoma težak zbog svakodnevnih upornih simptoma koji ih ometaju u aktivnostima normalnog života.
Foto: Pixabay.com
U Srbiji se Evropska nedelja obeležava online konferencijom lekara o novim protokolima lečenja, u sredu 12. maja. Najeminentniji kardiolozi razmeniće iskustva i upoznati se sa najnovijom evropskim i svetskim protokolima lečenja srčane slabosti, koji predviđaju upotrebu savremenih lekova iz grupe SGLT2 inhibitora.
Jedan od učesnika na online koferenciji je i prof. dr Arsen Ristić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, koji kaže da je situaciju pogoršana pandemijom, ne samo kod nas već i u svetu, i to iz dva razloga.
- Kovid-19 infekcija je zapaljenski sindrom koji može da pogodi i srce. Podaci pokazuju da 20 do 50 odsto bolesnika sa ovom infekcijom ima upalu srčanog mišića.
Drugi razlog je taj što je deo zdravstvenog sistema prešao u kovid, zbog čega se ljudi slabije kontrolišu, teže dolaze do lekara, neredovno koriguju terapiju, a pojedini bolesnici kasno odlaze u bolnicu zbog srčanog ili moždanog udara, plašeći se da se ne zaraze. Sve ovo povećava broj bolesnika sa srčanom slabošću u odnosu na period pre kovida. Izuzetno je važna primena novih, efikasnih lekova za srčanu slabost koji će promeniti njenu prognozu.
Bolesnici sada te lekove ne mogu da dobiju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što treba da se promeni. Novi terapijski pristup omogućava smanjenje simptoma, ređe boravke u bolnici i manju smrtnost. Oko 30-40 odsto bolesnika sa srčanom slabošću ima šećernu bolest i kod njih su ovi novi lekovi veoma efikasni. Oni smanjuju tegobe bolesnika i popravljaju funkciju srca, bubrega, ali i regulišu šećer u krvi - ističe prof. dr Ristić.
Autor: Pink.rs
