Širenje koronavirusa u više od 100 zemalja širom sveta uveliko je promenilo ponašanje ljudi – od svakodnevnog pozdravljanja do obavljanja kupovine i ostalih aktivnosti. Godina epidemije je donela i nove izazove, pa samim tim osim što su ljudi zabrinuti za sopstveno zdravlje i zdravlje bližnjih, uplašeni su i za egzistenciju.
Dušan Uzelac, finansijski savetnik, za B92.net kaže da smo sa socijalnog aspekta pod najvećim udarom u istoriji.
Upravo će ta napetost i okončati vanredna stanja u celom svetu. Već se javljaju građanske neposlušnosti usled potrebe za socijalizacijom - smatra on.
Anksioznost i depresija su pojavni oblici strahova, u ovom slučaju straha od neizvesnosti. Stare navike i rutine se smenjuju a sve to je potrebno ispratiti finansijski, kaže Uzelac navodeći da danas većina ljudi su finansijski nejaki i neotporni na udare.
"Ono što čini problem većim je što se poistovećuje finansijska kriza i kriza egzistencije. Ali upravo ova situacija tera na zaključak da će se preživeti i bez novog telefona, bez letovanja, bez nove garderobe pa se i redefinišu razni prioriteti. Jednom kada se definišu prioriteti svaki pritisak nestaje. Sada je vreme da se svako zapita šta mu je želja a šta potreba i tako koriguje svoje navike zarad finansijske stabilnosti koja je preduslov životne stabilnosti", smatra on.
Uticaj pandemije virusa korona na ekonomije u svetu će se tek osetiti u narednim mesecima. Štaviše, očekuje se da ova kriza i njene posledice po svet mogu biti daleko veće od onih koje je izazvala svetska finansijska kriza 2008. godine.
Ljudi povlače novac iz banaka jer im je, kažu, psihološki lakše da štednju drže kod sebe. Uzelac kaže da je to česta reakcija na nesigurnost.
"Cilj nije potrošnja već ljudi novac žele bliže sebi da bi povećali osećaj sigurnosti. U ovakvim situacijama statistički se čak pojavljuje povećanje štednje kao posledica uzdržavanja od potrošnje. Na ovim prostorima je strah dodatan jer imamo i dalje sveža sećanja na kolaps bankarskog sistema i nestanak štednje preko noći", objašnjava.
