Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza je poremećaj koji se u više od 90 odsto slučajeva se javlja kod ženskog pola, najčešće u uzrasnoj dobi od 12 do 18 godina. Ipak, mogu oboleti pretpubertetska deca, mlade, ali i starije žene, kao i dečaci u adolescenciji i mladi muškarci. Anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve probleme mentalnog zdravlja.

Karakteriše je patološki strah od debljine, opsesivno ponašanje u vidu preokupiranosti hranom, merenje kalorija, merenje telesne težine, prekomerno fizičko vežbanje kao i poremećaji raspoloženja. Osobe koje pate od anoreksije pored restrikcije u unošenju hrane i prekomerne fizičke aktivnosti pribegavaju i uzimanju laksativa i diuretika što dovodi do dehidratacije organizma i poremećaja balansa elektrolita što dalje doprinosi oštećenju mnogih organa i telesnih funkcija.

Anoreksične osobe često govore da im proces gladovanja daje osećaj kontrole i moći. Opterećene su svojim fizičkim izgledom, opsesivno razmišljaju o mršavljenju, a hranu ne gledaju kao nešto prijatno, već kao nešto na šta su primorani - na nužno zlo.

U početku se ne može jasno primetiti prisustvo ovog poremećaja, jer većina osoba se trudi da sakrije želju da izgubi na telesnoj težini, da sakrije izgladnjivanje, a preteranu fizičku aktivnost predstavlja kao aktivnost usmerenu na očuvanje i poboljšanja zdravlja. Obično se ovaj poremećaj primeti kada već uzme maha i kada osoba izgubi previše kilograma. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično poriču problem, nemaju uvid u njega i odbijaju lečenje.

Veliki broj osoba koje pate od poremećaja ishrane pokazuje određene osobine kao što su perfekcionizam, opsesivnost i potreba da se bude najbolji u svemu, verovanje da će ih porodica i prijatelji voleti samo ako su jako uspešni, strah od odrastanja, posebno u sferi seksualnosti, duboki osećaj nemanja kontrole nad svojim životom, za #kakosi objašnjava psihoterapeut Marija Stojković.

Kako kaže, često se viđa i loša komunikacija u porodici, posebno kod dece ukoliko roditelji nesvesno šalju poruke da neuspeh nije opcija ili ne odobravaju samostalnost dece.

Stojković dodaje da se poremećaji ishrane pominju još u 19. veku, ali da nema sumnje da savremeni standardi lepote dovode do nesvesnog psihološkog pritiska da se osoba mora uklopiti i prilagoditi tim standardima ponekada i po cenu sopstvenog zdravlja.

Poremećaje karakteriše intenzivan strah od debljanja i poremećena telesna shema, kaže Marija i objašnjava da "ove osobe doživljavaju sebe kao 'debele' i kada su realno pothranjene".

"To znači da na nekom nivou osoba izobličava i iskrivljuje realnost. Poremećaji ishrane su praćeni poremećajima raspoloženja, percepcije, razumevanja fizičkih i emocionalnih signala koji dolaze iznutra ali i od drugih ljudi i poremećaja obrazaca ponašanja vezanih za ishranu. Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza", naglašava.

Okidač za pojavu poremećaja u ishrani kod mladih dešava se zbog njihove nespremnosti da uđu u odraslo doba sa svim onim što ono nosi, a posebno sa razvojem odrasle seksualnosti.

Ipak, napominje, u najvećem broju slučajeva postoji određeni stepen disfunkcionalnosti u porodičnim odnosima, pa ponekad povod za razvijanje poremećaja ishrane može biti i zadirkivanje i ruganje od strane vršnjka, problemi u školi ili gubitak bliske i značajne osobe.

U prošlosti anoreksija je bila tipičan poremećaj kod žena, baš kao i bulimija. Međutim, danas se javlja porast poremećaja ishrane i kod mladih muškaraca.

Osobe muškog pola sve su više opterećene svojim telima i svojim fizičkim izgledom, pa se sve više izgladnjuju i izlažu ekstremnim fizičkim aktivnostima, često uz upotrebu steroidnih preparata. Pretpostavlja se da je uzrok ovome pritisak društveno promovisane i nametnute slike idealnog muškog tela.

"Poremećaji u ishrani izazvani psihičkim faktorima su češći među osobama ženskog pola. Najčešće se navodi da 1 do 2 odsto adolescentkinja i mladih žena u razvijenim zemljama oboleva od anoreksije ili bulimije nervoze. Ovo su izuzetno teški pormećaji i stopa smrtnosti kod njih ide i do 18 odsto" navodi Marija Stojković i dodaje da je 'anoreksija nešto učestalija u ranijem dobu, dok se bulimija javlja obično javlja kasnije. Poremećaji ishrane se mogu javiti i pre puberteta, a smatra se da su ozbiljniji oni koji se jave ranije".

Hranu često uzimamo zdravo za gotovo iako nam je neophodna za život. Ipak, ljudi su danas u prilično konfliktnoj situaciji kada razmišljaju o hrani.

Sa jedne strane bombardovani su informacijama o tome šta je dobro za zdravlje a šta ne.

Sa druge strane, današni, ubrzani način života ne dozvljava da se obroci pripremaju natenane i konzumiraju u atmosferi opuštenosti i zadovoljstva.

Mnogima ni ekonomske prilike ne dozvoljavaju da se zaista zdravo hrane.

Bulimija

Bulimija je čest poremećaj u adolescenciji i mladom odraslom dobu, i javlja se tri puta ćešće kod osoba ženskog pola. Prosečan uzrast javljanja bolesti je oko 18. godine. Uzroci su različiti, biološke, socijalne i psihološke prirode.

Za razliku od pacijenata sa anoreksijom, osobe sa bulimijom su najčešće normalne ili čak povećane telesne težine.

Karakteriše se epizodama preteranog, nekontrolisanog prejedanja, u samoći i tajnosti, nakon čega (da bi se suprostavile gojenju) se izaziva povraćanje. Izuzetno su jaka osećanja krivice i stida. Na psihološkom planu ove osobe imaju patološki strah od gojaznosti, teškoće sa samopoštovanjem i kontrolom impulsa.

Često je izbegavanje jela van kuće ili u društvu, a ukoliko dođe do jela u društvu ili negde van kuće, ove osobe odmah nakon obroka žure u toalet, gde se zadržavaju dugo. Bulimija, kao i anoreksija uglavnom ima hroničan tok.

Kako kaže Marija Stojković, "može se desiti da preopterećenost hranom predstavlja način na koji osoba komunicira da nešto nije u redu u njenom unutrašnjem svetu i da pokušava da to reši kroz preokupiranost hranom".

"Često je u pozadini depresivnost, nisko samopoštovanje, ljutnja, anksioznost, a kod poremećaja ishrane javljaju se i socijalno povlačenje, teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, osećanje krivice posle jela, doživljaj neefikasnosti", naglašava ona.