Veliki petak je dan kada većina pravoslavnih vernika posti, bez obzira na to da li su se pridržavali pravila Vaskršnjeg posta ili ne.

Mnogi su u dilemi šta bi tog dana trebalo da se nađe na trpezi.

Kako je Vaskršnji post stroži od Božićnog, to podrazumeva da je tokom prethodnih nedelja bilo dozvoljeno razrešenje na ulje i vino samo subotom i nedeljom, a ribu je bilo dozvoljeno jesti na dva velika praznika – na Blagovesti koje uvek „padaju“ 7. aprila i na Cveti, koje spadaju u pokretne praznike i uvek se obeležavaju nedelju dana pre Vaskrsa. Svim ostalim danima u toku Vaskršnjeg posta bilo je dopušteno jesti isključivo hranu spremljenu na vodi.

Takvo je pravilo i za Veliki petak. Na trpezi bi trebalo da se nađe isključivo hrana spremljena na vodi – bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, kao i hleb, med i bareni pirinač.

Mnogi greše kada misle da su tog dana dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mleka, jer sadrže ili ulje ili margarin.

Po kanonu nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.

U većini domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem. Po pravoslavnim kanonima, ovakva vrsta posta nije prikladna dva dana pred Vaskrs.

Posebno ne bi trebalo koristiti viljušku i nož prilikom obedovanja, niti valja soliti hranu. Po predanju, onaj ko soli hranu na Veliki petak dodatno „sipa so na Isusove rane“.

Ukoliko ste vernik koji se striktno pridržava pravila Vaskršnjeg posta, na Veliki petak trebalo bi se uzdržavati od hrane i pića do zalaska sunca. Ovog pravila razrešeni su deca, trudnice i bolesni.