Američka tendencija uvođenja zdravijih hamburgera u lance brze hrane je bolja za zdravlje ljudi, ali je loša po životnu okolinu, navodi se u studiji.
Studija Univerziteta u MIčigenu pokazala je šokantne podatke - zdravija prehrana Amerikanaca zahteva veću proizvodnju mleka, voća, povrća, morskih plodova, a manje mesa, jaja i prerađevina što dovodi do porasta ugljen dioksida. Ukoliko bi se prosečan Amerikanac hranio u skladu sa nutricionističkim savetima, količina plina sa efektom staklenika bi se u prirodi povećala za 12 %.
Foto: Unsplash.com
Ishrana koja sadrži manje masnoće (konzumiranje junetine i ovčetine) mnogo je pogubna za životnu okolinu. Ovce zauzimaju 60 % svetskog obradivog zemljišta, a proizvedu samo 5 % proteina upotrebljenih u ljudskoj ishrani i skoro 2 % kalorija koje hrane svetsku populaciju. Goveda konzumira više vode nego svinje, pa tako oslobađaju najmanje pet puta više ugljenih hidrata.
Metan je plin koji izaziva klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje. Kada stoka vari unesenu hranu, želudačne bakterije proizvode metan koji 23 puta više zagreva atmosferu od ugljen - dioksida. Organizacija za hranu i poljoprivredu UN objavila je izveštaj u kojem se navodi kako je stoka odgovorna za veću količinu plina, nego što to mogu proizvesti sva prevozna sredstva zajedno.
U ovu računicu, UN navodi da se zagađenja koja su posredno vezana za stoku, nalaze u istoj ravni sa industrijskim zagađenjem, gledajući količinu ispuštenih plinova koji vode ka globalnom zagrevanju, opisuje magazin.hr.
Autor: Pink.rs
