Koliko smo se puta često instinktivno obratili deci na njihovom bebećem jeziku? Skraćujemo rečenice, oponašamo zvukove iz okoline, tepamo,... Upravo je tepanje jedan od uzroka koji može dovesti do dislalije, tačnije poremećaja izgovora koji je najzastupljeniji kod dece.

Dislalija je odstupanje u govoru kod dece ili odraslih osoba, iz različitih razloga, a manifestuje se kroz mešanje glasova, zamenjivanje glasova ili njihovim potpunim izostavljanjem. Raznorazne statistike su pokazale da čak 30% predškolaca ima problema u govoru.

Uzroci mogu biti biološke prirode, a oni se mogu izbeći samo ako buduća majka tokom trudnoće vodi pravilnu ishranu, izbacuje štetne navike i umereno obavlja fizičke aktivnosti. U slučaju da se majka pridržavala svega navedenog, ipak je rodila dete sa dislalijom. Pitate se kako je to uvidela?

Dete ima nepravilan zagriz, prekratka podjezična vezica, preveliki ili premali jezik, nepravilan raspored zuba i visoko nepce, opisuje hrvatski portal ordinacija.hr.

U slučaju da dete ima nedovoljno razvijen fonemski sluh, a to možemo uvideti prilikom izgovaranja reči zebra, žaba, koza, ruža kada se svaki put čuje ž, iz razloga što fonemski sluh ne percepira male razlike između ž i z.

Prilagođavanje dečjem govoru detetu daje pogrešan govorni uzor i tako koči razvijanje ispravnog izgovora, koje se kasnije može pretvoriti u mucanje. Isto tako, ako dete previše vremena provodi sa mlađom decom, počeće da oponaša njihov nepravilan govor.

Emocionalni sukobi takođe mogu izazvati vraćanje dečjeg govora u mlađu razvojnu fazu, ako je dete konstantno izloženo svađama u porodici, rođenju novog deteta, razvodu roditelja ili ako doživi smrt bliske osobe.

Autor: Pink.rs