Koliko puta smo čuli “dobronamerne savete” raznih osoba- “moraš više da brineš o sebi”! Pa čak i kada želimo ovu misao da konačno sprovedemo u delo, većina nas nema pojma od čega bi prvo krenula. Takođe, mali broj nas iskreno razgovara o tome zašto je uopšte brinuti o sebi tako teško.

Bilo da je reč o tome da želite da najzad počnete da vežbate, da se zdravo hranite, sredite konačno vaše zube, odete na taj toliko odlagani lekarski pregled, radikalno promenite frizuru ili krenete da odlazite na spavanje ranije, briga o sebi ponekad može izgledati samo kao jedna dugačka lista „obaveza“. Te “obaveze” bi trebale da učine da se osećamo bolje, ali umesto toga vrlo često se osećamo opterećujuće.

Recimo, svi načelno znamo šta treba da radimo da bismo poboljšali svoje zdravlje, a ako smo pride znatiželjni i motivisani, šanse su prilično dobre da ostvarimo u praksi dobar deo naše liste želja. Razumemo kako i kada treba da radimo te stvari, pa čak i zašto su važne. Ali kada dođe do početka realizacije ovih stavki, nekako jednostavno ne možemo da se nateramo da uradimo vežbu, aktiviramo kuhinju ili odemo na spavanje u željeno doba. Ponekad vam jednostavno ne dođe da radite ono što znate što trebate učiniti.

Pa zašto je briga o sebi ponekad tako teška? Kako nešto što bi trebalo da se da nam pomogne da se bolje osećamo postane toliko iscrpljujuće?

Ovo je jedna od najčešćih prepreka koju treba da prepoznate i predvidite dok krećete u misiju brige o sebi. Jednostavno nije tako lako kako zvuči (ili se čini da bi trebalo biti). Razumevanje potencijalnih zamki može vam pomoći da ostanete na pravom putu, i da ih na kraju nadmudrite. Ovo su stvari na koje treba da obratite pažnju:

1. Sklonost ka negativnom razmišljanju.

Znati sve ono što treba da uradite da biste se dobro brinuli o sebi, nije isto što i možete, i može vam iskriviti perspektivu, čineći da je teško videti šta zapravo radite. Opšta sklonost ka negativnosti može biti jedna od iznenađujućih rupa na putu ka napretku. Ispostavlja se da vaše razmišljanje o samobrizi može napraviti veliku razliku u vašem iskustv, i učešću u procesu. Realno razmišljanje o samopomoći može vam pomoći da odaberete strategije, koje za vas imaju najviše smisla i koje će kod vas “odraditi posao”.

2. Trud.

Dobra briga o sebi zahteva rad i vreme - bilo da se radi o vašem rasporedu da stignete na vreme u krevet, planiranju, kupovini i pripremi zdravih obroka, ili održavanju rutine vežbanja. Kada ste umorni i možda vam je najpotrebnija briga o sebi, upravo kada se napori za bilo šta mogu osećati kao posebno težak zadatak - čak i ako znate da će vam to dugoročno pomoći da se osećate bolje. Priznavanje ove stvarnosti može vam pomoći da budete realni i nežniji prema sebi, tako da možete tražiti kompromise i rešenja koja bolje odgovaraju vašem trenutnom nivou energije.

3. Sram.

Verovali ili ne, briga o sebi može biti magnet za stid i sram. Bilo da je to sramota ako ne radite stvari za koje znate da želite, ili da ih trebate učiniti, ili pak podmuknija sramota koja tiho preispituje da li zaista zaslužujete brigu i saosećanje, sram može biti toksičan za samopomoć.

Živimo u društvu punom srama, a kako smo društvena bića duboko ranjiva na društvene tokove koji diktiraju veći deo našeg ponašanja. Međutim, kao i mnoge mračne i negativne emocije, sram ne može postojati kad se zadrži na racionalnom ispitivanju stvarnosti, tj. dnevnim svetlom svesti. Zapravo, prepoznavanje i imenovanje srama je najbrži način da se ukloni njegov uticaj na vaš život.

4. Prepuštanje.

Prepuštanje prestaje biti briga o sebi kada se osećate krivim ili nezadovoljni sobom, a ovaj prag je različit za sve. Samozatajna popustljivost jedne osobe može biti put ka samopovređivanju, u zavisnosti od vašeg odnosa sa opštom aktivnošću, vaše sposobnosti za moderiranje stvarnosti i posledica.

Uzmimo, na primer, da želite da pojedete desert. Za nekoga ko održava zdravu telesnu težinu i dobru liniju, pojesti desert nije neka velika stvar, dok za nekoga ko se bori da izbaci nezdrave suvišne kilograme, konzumiranje deserta može biti opasna pretnja za njegov teško stečeni napredak. Trik u utvrđivanju da li se prepustiti određenim aktivnostima je razumevanje vašeg odnosa sa tom nekom aktivnošću. Važno je biti iskren prema sebi i težiti umerenosti. I previše dobrih stvari je uvek previše.

5. Teško je donositi dobre odluke kad smo umorni.

Kada se dovoljno umorite izgubićete disciplinu i samokontrolu. To mogu biti i još filmova, još deserta ili neke druge aktivnosti i supstance koja stvara navike. Kada je vaš frontalni režanj umoran od donošenja odluka, ranjiviji ste i impulsivni.

Kada je reč o nagrađivanju aktivnosti koje stimulišu dopaminski sistem našeg mozga, posebno je teško biti umeren. I retko se zaista osećamo zadovoljno - jedna pobeda u društvenoj igri nikada nije dovoljna. Umesto toga, često nam ostaje da jurimo za drugom pobedom ili ostanemo u želji za nečim drugim. Ovako jurite da upadnete u tzv. “zečju rupu”, a razumevanje te privlačnosti može vam pomoći da donesete bolji izbor i izbegnete pad.

6. Neuspeh.

To smo svi doživeli i doživljavamo. Postavljamo očekivanja koja bi se zaista mogla učiniti razumnim kada nam ide dobro, ali jednostavno nisu moguća kada smo umorni ili pod stresom. Ne mislimo da se pripremimo za neuspeh, naravno, ali to činimo kada dopustimo da naše nade postanu naša očekivanja. Predvidljivi osećaji frustracije krivice i srama mogu nas ostaviti bez optimalnog snalaženja u onim vremenima kada nam je to najpotrebnije.

Ako se borite da radite stvari za koje znate da treba da rade, imajte na umu da ste verovatno prekomerno opterećeni time - i to ne u svom najboljem izdanju. Pokušajte da prepoznate stvarnost svog preopterećenja i dajte sebi oduška.

Možete li se odreći srama zbog mogućeg neuspeha i videti kako na to što radite, možete gledati kao na pozitivu? Ponekad samo zauzimanje nove perspektive može da vam pomogne da skrenete iza ugla i vratite se na pravi put.

Autor: Pink.rs