Zlatno pravilo kockanja glasi: “u kockanju je dobitak slučaj, a gubitak pravilo”. Kockanje samo po sebi nije društveni poremećaj, nego to postaje onda kada prestane da bude igra i nametne se kao stalni obrazac ponašanja ljudi.
Kockanje se definiše kao dobrovoljno učestvovanje u međusobnom prenošenju, gubljenju i dobijanju materijalnih vrednosti, pre svega novca, putem različitih vidova kockarskih igara.
Kockanje je bolest zavisnosti koje dovodi do poremećaja funkcionisanja psihičkog, fizičkog i socijalnog aspekta življenja.
Božana Končalović, specijalni pedagog i psihoterapeut u Klinici za lečenje bolesti zavisnosti dr Vorobjev, objašnjava da je kockanje nehemijska zavisnost, mada pravi iste mehanizme kao i bolesti prouzrokovane supstancom.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kockanje, kao i bilo koja druga igra na sreću, počinje radi zabave. U tom stadijumu su ulozi jako mali, kao i rizici, a sam cilj i nije materijalni dobitak. Međutim, kada ovakva vrsta zabave postane češća, stvara se impuls koji treba da se zadovolji – adrenalin. Veći ulozi stvaraju uzbuđenje i samim tim je i potreba za adrenalinom veća. Baš tu nastaje zavisnost – kaže Končalovićeva za “Infokliniku” koja se emituje svake nedelje od 11 do 17 sati na kanalu Pink 3.
Slede simptomi koji su karakteristični za sve ostale bolesti zavisnosti: povlačenje, manipulisanje, izolacija od ostalih ljudi kako se njima ne bi pravdali i slično. Kompulsivnih radnji je zavisnik vrlo svestan, ali nagon mora da bude zadovoljen, baš kao kod svih ostalih patoloških nagona.
Foto: Pixabay.com
- Više nije važno ni da li će dobiti, ni da li će izgubiti, važno je samo da uzbuđenje bude na nivou koji mu je potreban. Inače, zavisnici su energetski i kognitivno jako nisko, jer se bave isključivo zadovoljenjem ovih nagona – kaže Končalovićeva.
Oni koji počnu da kockaju u adolescenciji, do 25. godine zavisnost im je već apsolutno razvijena, a i fizičke i psihičke posledice su tu.
Celu ovonedeljnu "Infokliniku" i detaljnije o ovoj temi pogledajte u nastavku:
