Svakog gosta smatraju darom od Boga i trude se da ga ugoste što bolje mogu.
U Gruziji poznatoj po epskim gozbama i zdravicama, ljudi često doživljavaju shemomechamu, neprevodivu reč koja označava stanje kada ste siti, ali ipak nastavljate da jedete.
Tradicionalna gruzijska gozba, zvana supra je nešto što se smatra osobenošću ove zemlje. U Gruziji se takvi obroci pripremaju obično sa nekim razlogom, a ponekad i bez nekog stvarnog razloga. Jednostavno da bi se uživalo.
Služe se razne đakonije...pastrmka prelivena sosom od oraha, bogato varivo od pasulja sa svinjskim mesom zvano lobio, pečeni hleb od sira poznat kao khachapuri, piletina sa kupinama, jagnjeći paprikaš, piletina sa kremastim sosom od belog luka, različite vrste hleba... Sve u svemu, na stolu obično nema dovoljno mesta za sve đakonije. Zato ne čudi što se posude sa hranom ređaju jedna na drugu.
- Za Gruzijce shemomechama znači da ste siti, ali ako nastavite da jedete, preješćete se. Ipak, ne možete da stanete – objasnio je za BBC Mako Kavtaradze, osnivač Muzeja recepata u Tbilisiju.
Hrana i piće su često povezani sa nacionalnim identitetom, posebno zato što je to jedan od načina očuvanja različitosti. U Gruziji konkretno postoji izuzetno jaka veza između hrane i nacionalne svesti. Naročito kada je u pitanju duga ruska dominacija u regionu, koja je počela 1801. godine i nastavila se tokom sovjetske ere sve do 1991. godine.
Jednostavno, stanovnici Gruzije i tadašnjeg Sovjetskog Saveza su bili iste vere, pa razlika u tom segmentu nije postojala. Zato je narodna kultura bila ta, koja je razlikovala ova dva naroda. Zahvaljujući originalnom načinu gošćenja posetilaca, ali i tradicionalnom gruzijskom gostoprimstvu, narod te zemlje je uspeo da se razlikuje.
Autor: Pink.rs
