Za ovo selo prvi put se čulo još u 20. veku. Naime, tokom jednog suđenja, ovde se dogodio bizarni, paranormalni običaj.
Na jugu Italije nalazi se jedno selo čije se ime ljudi boje da izgovore da im se ne bi dogodile loše stvari.
U njemu danas živi oko 500 ljudi, od kojih su skoro svi stari. Muškarci u kućama neizostavno poseduju pištolj ili pušku za, kako kažu, “svaki slučaj” a žene koje ovde žive bave se crnom magijom i veštičarenjem. Dobrodošli u Kolobraro.
Za ovo selo prvi put se čulo još u 20. veku. Naime, tokom jednog suđenja, ovde se dogodio bizarni, paranormalni običaj.
Bjađo Virgilio bio je uspešan advokat koji ni jednom nije izgubio u parnicama, te je zbog zoga imao mnogo neprijatelja. Jednom je u naletu nadahnuća pred sudijom i porotom rekao:
“Ako ne govorim istinu neka ovaj luster padne”.
Luster je istog trenutka pao! Priča se pročula po selu i cela Italija uskoro je saznala za Kolobraro.
Ime sela potiče od reči “coluber”, što na latinskom znači zmija, za koju se veruje da je oličenje zla.
Pored priče o advokatu, za selo se čulo i kada je tim istraživača tražio pomoć od lokalnih žena. One su ih navele na potpuno pogrešan trag, pa su svi iz tima doživeli stravične nesreće u nastavku puta. Od tada se priča da u ovom selu žive samo veštice, odnosno vračare.
Pored priče o advokatu, za selo se čulo i kada je tim istraživača tražio pomoć od lokalnih žena. One su ih navele na potpuno pogrešan trag, pa su svi iz tima doživeli stravične nesreće u nastavku puta. Od tada se priča da u ovom selu žive samo veštice, odnosno vračare.
