Ukoliko razmišljate gde u blizini prestonice možete da se provedete super, da dan pretvorite u avanturu, da se opustite u prirodi, osetite adrenalin, donosimo vam odgovor. Potražili smo na mapi i ugledali rezervat koji još uvek nismo obišli – Carsku baru.
Priča se da je ime dobila po svom carskom izgledu gde je dom pronašlo više od 500 vrsta biljaka, 24 vrste riba, 50 vrsta sisara i 250 vrsta ptica. Mislim se, ako je njima dobro, nama će zasigurno biti fantastično.
Ovog puta smo odlučili da rezervat obiđemo na malo drugačiji način – kvadovima.
Pre cele priče, skrenuo bih pažnju svima koji koriste ova vozila da to čine na unapred predviđenim stazama za vozila kako ne bismo ugrozili biljni i životinjski svet zbog kojeg se i upuštamo u ovakve poduhvate.
Za klasičan obilazak tu je nekoliko lepo uređenih pešačkih staza ali i brodić „Carska lađa“ koja plovi koritom Starog Begeja gotovo do same bare, gde postoji vidikovac sa koga možete posmatrati ovo carstvo prirode.
Foto: Putriota
Plovidba rekom moguća je i kanuom ili čamcem, uz pratnju vodiča, ukoliko pak želite intimniju atmosferu.
Nakon što smo u baru etno sela Tiganjica popili domaću kafu i ceđeno, u njihovoj organizaciji započeli smo vožnju kvadovima po okolnim stazama, osvajajući predivne predele Carske bare, nekoliko jezera, nepregledna polja i ribnjake.
Vožnja je trajala sat i po vremena što je dovoljno da upoznate ovaj predeo izuzetnih odlika, doživite adrenalin i ucrtate ovo iskustvo u temama o kojima će se pričati.
Pre samog polaska ukoliko niste imali dosadašnjeg iskustva sa kvadovima, dobijate kratke instrukcije, tako da o tome ne brinite. Meni je ovo tokom života bila druga vožnja, iako se prve ne sećam. Iskreno možda sam je i izmislio.
Svakako, nije bilo teško upravljati ovim čudom na četiri točka. Moram vam takođe reći, tokom naše ekspedicije sam pronašao još jedno selo u kojem se želim penzionisati, pre svega zbog čarobnog drvoreda koji se proteže duž celog mesta.
Foto: Putriota
Dok smo ispod njega prolazili, merkao sam kuće sa strane, tražio zelenu fasadu i gramofon u pozadini. Nije baš pametno, gledajte ispred sebe dok vozite. Na koji god način obilazili rezervat, predlažem posetu ovom šarmantnom selu Belo blato. Ukoliko pronađete kuću po standardima koje sam naveo, javite.
Po završetku avanture na točkovima nisam bio siguran može li nas nešto još dodatno iznenaditi i skrenuti misli sa vožnje. Tada smo sreli njega. Pako Alpako Pakoraban, šarmantna alpaka koja je odnedavno stanovnik etno sela, mami poglede i objektive svih posetilaca. Ime sam mu izmislio.
Ovaj momak jeste lama ali nije ona što pljuje, ne skrivajte poglede i ne bežite na drugi kraj bašte. Voli da klopa i pozira. U isto vreme je urnebesno smešan zbog „šerpa“ frizure koju smo svi furali tokom osnovne škole, a presladak zbog zubića, očiju i obraza koje bih gnjavio dok svi ne popadamo.
Dosta priče o Paku jer će ostalo društvo etno sela ljubomorisati. Tu su i konji, koze, patke, srndaći, jezerce sa mostićima, pregršt bujnog zelenila i restoran za idealni popodnevni odmor punog stomaka.
Foto: Putriota
Klopali smo i divanili, po Vojvođanski, kako dolikuje. U smiraj dana i uz zvuke muzike, koju se svi barem nekada foliramo da ne slušamo, smo sa osmesima na licu sumirali utiske.
Kroz prozor posmatrali zalazak sunca koji se još uvek bori sa polu sasušenim suncokretom.
Za sve dodatne informacije i više fotografija posetite moj instagram nalog!
Do sledeće avanture!
