Čuveni Putriota nastavlja da sa čitaocima portala Pink.rs deli svoja iskustva sa putovanja po Srbiji. Nakon niza različitih zanimljivih destinacija, ovoga puta posetio je Ostrvo na Dunavu.
Aleksandar Tašić, na Instagramu poznatiji kao Putriota, dosad je obišao čak 40 zemalja sveta, hiljadu gradova, a svoje pratioce na Instagramu, iako je u toku pandemija Kovida-19, i dalje obraduje interesantnom pričom i prelepim predelima. Zbog koronavirusa fokusirao se na našu prelepu Srbiju, a za čitaoce našeg portala opisao je obilazak neobičnog ostrva u srcu Vojvodine.
Razmišljam već danima gde čovek da ode i uživa na pesku, uz piće, u hladu predivnog drveća, sa kog se spuštaju lijane, čija stabla mirišu na leto. Da rashladi telo u vodi, posmatra oblake i razmišlja o tome kada će se život vratiti u normalu. Ili barem u ono normalno za koje smo mislili da je normalno. Stanovnici ovog ostrva, njih par, brinu o svom okruženju i onome što smo kao dar od prirode dobili, baš onako kako bi to svako on nas morao. Ostrvo na Dunavu, ili kako ga popularno nazivaju „Koh Chang“ nastalo je u skorijoj istoriji, peščanim nanosima na reci. Širilo se, raslo, bujalo, a nedugo zatim je otkriveno. Mogu da zamislim kako je bilo lokalnom Kolumbu koji je kročio stopalima na užareni pesak, osmotrio ovu košnicu lepote i odlučio da će baš tu izgraditi drvenu kućicu, sjediniti se sa granama i vodom. Pozvati prijatelje koji su pozvali svoje prijatelje koji su pozvali... Ovo mesto više nije skriveno, ali je još uvek dovoljno divlje da na trenutak zaboravite sve reči koje ste od rođenja učili i ostajete nemi pred njegovom lepotom.
Kako svi tokom ove situacije putuju isključivo po našoj zemlji, nije teško ugrabiti najlepše lokacije kod prijatelja na instagramu, čekirati ih na listi prioriteta, te sačekati slobodan vikend. Moja organizacija je izgledala ovako: petak popodne „jao što je lepo ovo ostrvo, gde je?“, subotnje jutro smo već bili u autu na autoputu ka Sremskim Karlovcima. Znao sam da taj grad skriva još koju lepotu više od one koju smo doktorirali tokom srednjoškolskih dana. Svako malo smo dolazili ovde, na sladoled i beg od ocena. Jedan od najlepših gradića u Srbiji sada nudi odmor na peščanim plažama uz koktele i vajb kosmosa u kome tragamo za svojim delićima. Sebi sam pronašao jedan, shvatih čim sam iz čamca zakoračio na tlo. Osetih u trenutku da se ne moram pravdati zbog čega volim pesak, a ne volim grašak. Stanje uma čiji su uzročnici ovakva mesta nešto je najvrednije što sam nakon trideset godina uspeo da iskusim. Da se vratimo na tropsko ostrvo usred Vojvodine. Čuo sam da ga zovu i „majmunsko ostrvo“ te poželeh da sa bananom haram krošnjama. Nadahnut sam, što bi trebalo biti jedina slika o tome kako sam se proveo i koliko mi se dopada ovo mesto.
Foto: Privatna arhiva
Gde god se nalazili, sedite u auto, dovezite se do hotela „Dunav“ kod Karlovaca, parkirajte ga, te siđite do reke gde će vas u zavisnosti od dana verovatno sačekati omanji red ispred čamaca. Mi smo čekali oko pola sata na ukrcavanje. Platili dvesta kinti, što je zaista niska cena za raj. Deset minuta vožnje iskoristite za pogled na omiljeni gradić koji sam vam spominjao, dom najdivnijih zvonika, kupola i kućica na proplanku. Znam gde ću se skućiti čim zakoračim u penziju. Na ostrvu postoje dve strane, severna alternativna i južna porodična koje spaja uska staza kroz šumu i kamp sa šatorima raznih boja. U svom tom zelenilu izgledale su kao štrumpfovske kućice, iščekivao sam da iskoči Gargamel. Šetnja između dve plaže traje oko petnaestak minuta tako da svakako preporučujem obilazak, za koju god se stranu odlučite. Na ostrvu postoje barovi, hrana, piće, mnoooogo hlada. Za one koji kampuju - postoje tuševi, sudopera, toalet, fantastični uglovi za podizanje šatora, mir. Možete povesti čupave ljubimce jer su psi ovde srećni koliko i mi. Međusobno se imitiramo. Dignite sve četiri u vis, naslonite ih na stablo, slušajte mjuz, čitajte knjigu i ne brinite, neće vam kokos pasti na glavu. Koliko god imali osećaj da ste negde na Tajlandu ili Maldivima, u Srbiji ste. Trk u vodu. Trk nazad.
Foto: Privatna arhiva
Kažu da su mekike dobre na ostrvu, da uveče ima komaraca, ljubav živi ovde, a loše raspoloženje potapamo u onih deset minuta plovidbe. Moje društvance i ja nismo prespavali pod zvezdama, ali zasigurno planiramo jedan od sledećih vikenda. Možda ćemo se sresti. Kada vam odmor dosadi, iako ne verujem, skoknite do obližnjih Sremskih Karlovaca, hrama Blage Marije u Banstolu, manastira Grgeteg ili Petrovaradina. Javite utiske ili mi ih ispričajte uživo uz vatricu. Osmeh dragi ljudi.
Foto: Privatna arhiva
