Poznavanje znakova koji ukazuju da je pas strašljiv ili da ima neku fobiju može vam pomoći da se adekvatno pozabavite tim problemom i izbegnete mnogobrojne nevolje!
Postoje nebrojene priče koje opisuju hrabrost pasa. Situacije u kojima bez obzira na opasnost po svoj život priskaču u pomoć ljudima ili drugim psima su uvek krajnje potresne i emotivne.
Ali, da li su svi psi tako neverovatno hrabri? Da li postoje psi koji su iz nekog razloga plašljivi? Naravno da ima i onih koji pokazuju strah u mnogim situacijama. Ovi psi nisu srećni, a strah može da dovede i do krajnje opasnih situacija po druge ljubimce, ljude u okolini i same vlasnike.
Poznavanje znakova koji ukazuju da je pas strašljiv ili da ima neku fobiju može vam pomoći da se adekvatno pozabavite tim problemom i izbegnete mnogobrojne nevolje.
Posebno su važni znaci koji govore da pas oseća strah ili anksioznost.
- Spuštene i položene uši
- Rep zavučen između zadnjih nogu
- Nakostrešena dlaka
- Često oblizivanje
- Često zevanje
- Podignuta dlaka na zadnjem delu vrata
- Izbegavanje kontakta očima
- Pojačano češanje
Psi koji su uplašeni često ponavljaju ponašanje koje može da ukaže na to da su u strahu. Sledeći primeri ponašanja mogu da budu simptomi koji ukazuju da je pas zabrinut ili u strahu.
- Zevanje, pokorno mokrenje, režanje, ujedanje, intezivno i bezrazložno koračanje, destruktivno ponašanje prema objektima u okolini, lajanje, neposlušnost
Naravno, postoje i fizičke manifestacije koje prate osećanje straha, a koje se mogu prepoznati pažljivim posmatranjem. Radi se o nevoljnim fiziološkim znacima.
- Pojačano balavljenje, dahtanje, drhtanje, nekontrolisano uriniranje, nekontrolisano defeciranje, proširene zenice
Foto: Pixabay.com
Kako postupati sa uplašenim psom
Psi koji pokazuju veliki strah zahtevaju pomoć stručnjaka koji se bave poremećajem ponašanjem pasa. Centri koji se bave obukom, socijalizacijom i poslušnošću pasa možda nisu najbolji izbor za ovakve ljubimce. Rad sa ovakvim psima mora biti individualan kako bi se najpre utvrdio uzrok straha, a potom radilo na desenzibilizaciji uz postepeno uključivanje ljubimca u uobičajene životne okolnosti.
U nekim slučajevima je neophodno koristiti i lekove koji utiču na smanjenje anksioznosti, jer je potvrđeno da psi u strahu gotovo nikako ne mogu da nauče nove stvari. Naravno, stalna upotreba lekova nije konačno rešenje. Bez obzira da li vaš pas pokazuje blaže oblike anksioznosti ili često zapada u stanje ekstremnog straha i uznemirenosti morate biti svesni da je potrebno dosta vremena kako bi mu pomogli. Potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja i upornosti.
