Sve što znate O BAKLAVI verovatno je POGREŠNO! Ova poslastica pripisuje se Asircima, Turcima, a zvanični recept izašao je u KINESKOM KUVARU

Poreklo baklave nije poznato ni dan-danas. Najviše pristalica ima teorija da baklava potiče od turskih etničkih grupacija nastanjenih u Srednjoj Aziji, a da je najveću popularnost dobila nakon što je počela da se pravi u Topkapi palati u Istanbulu.

Postoje tvrdnje da su Asirci u 8. veku pre naše ere ovaj slatkiš prneli grčkim trgovcima, a neki stručnjaci tvrde da poslastica direktno potiče iz starovekovne Grčke i Vizantije. “Gastris” i “kopte” bili su starogrčki nazivi za testo od susama punjeno medom i orasima koje podseća na današnju baklavu.

Drugi tvrde da je baklava deo uzbekistanske kuhinje. Oni su imali više naziva za ovu poslasticu – puskal, iupka, baki paklavashi i tatarska ioka… 

Jermeni su dodali cimet i karanfilić u listove baklava. Arapi su uveli ružinu vodicu i kardamom u recept „njihove" baklave. Ova slatka pita menja se kako recept prelazi granice država. Severno od mesta rođenja baklava je bila pečena u palatama drevnog persijskog carstva, na zapadu je bila spravljana u kuhinjama bogatih kuća rimskog carstva, a u kuhinjama vizantijske imperije do njenog pada 1453. bila je pečena i u kuhinjama dvora Mrnjavčevića, Dušana Silnog pa i Hrebeljanovića do kosovskog boja. Opšte je poznata srpska baklava sa dvora proklete Jerine čiji se recept održao do današnjih dana... Neki tvrde po receptu koji se čuva u manastiru Svete Trojice u Pljevljima.

Iako neki navode da se recept baklave nalazi u čuvenom arapskom Kuvaru iz 1226. godine, kao i u mesopotamskim spisima, zvaničan recept proto-baklave potiče iz kineskog kuvara (1330).

Ipak, jedno je sigurno – svetsku slavu ova poslastica stekla je zahvaljujući Turcima! Naziv “baklava” nastaje od staroturske reči “baklagi” ili “baklagu”, iako je pravo značenje izgubljeno. Srbija nije kaskala za Evropom kada je u pitanju otvaranje baklavdžinica. Prolazeći kroz Beograd, Evlija Čelebija – turski putopisac, pominje i beogradsku baklavu. On piše u 17. veku i objašnjava da je u beogradskim kulama savijana baklava velika kao točak od kola.

Seobe Srba nakon Kosovskog boja i čitave Otomanske vladavine odvela je baklavu preko Save i Dunava u ostatak Evrope. Srpska baklava sastavni je deo trpeze za Badnji dan, a njeni istorijski tragovi nalaze se i u vojvođanskoj božićnoj česnici ispečenoj od tankih kora i natopljenoj medom i orasima.

U videu pogledajte kako se baklava pravi u Turskoj i arapskim zemljama

Autor: Pink.rs