Dinja je jedna od omiljenih letnjih namirnica, a osim što je ukusna, u sebi nosi velike blagodeti po organizam.
Dinja je jednogodišnja biljka koja pripada porodici krastavaca, zbog čega spada u povrće iako je mnogi smatraju voćem.
Potiče iz Azije i Afrike, a bila je poznata još u vreme starih Egipćana, Rimljana i Grka.
Uz lubenice, dinja u sebi sadrži najviše vode, čak 90 odsto. Puna je vitamina C, B i A, kao i kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, bakra i mangana. Sadržii tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu.
Jedna porcija dinje (177-grama) sadrži:
Kalorije: 64Ugljeni hidrati: 16 gramaVlakna: 1,4 gramaProteini: 1 gramMasti: 0 gramaVitamin C: 53% referentnog dnevnog unosa (RDI)Vitamin B6: 8% od RDIFolna kiselina: 8% od RDIVitamin K: 6% od RDIKalijum: 12% od RDIMagnezijum: 4% od RDI
Pored toga, ona sadrži i jedinjenja sa jakim antioksidativnim kapacitetom, uključujući beta-karoten (pro-vitamin A), fitoen, kvercetin i kofeinsku kiselinu.
Štiti zdravlje očiju
Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju - beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita.
Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).
S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.
Foto: Unsplash.com
Smanjuje rizik od astme
Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja.
Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika, te smanjuje rizik od alergijskih reakcija.
Čuva srce i reguliše pritisak
Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji čuvaju zdravlje srca. Konzumiranje hrane kalijumom pomaže u regulisanju nivoa natrijuma što je važno u smanjenu visokog pritiska.
Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak kamenja u bubregu.
Neka nova istraživanja tvrde da beta karoten iz dinje pomažu u borbi protiv raka pluća , ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih formi.
Biljna vlakna povoljno deluju na čišćenje organizma od toksina i smanjuju nadutost stomaka.
Istovremeno, voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija.
U narodnoj medicini ovaj plod predstavlja lek i za psihičko smirenje. Naročito se preporučuje posle obilnog znojenja, jer organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i potrebne minerale.
Dinja se koristi i za lečenje upale žučnih i mokraćnih puteva, kao i kod uboda, opekotina i terapije bola. Koriste se i obloge od isceđenog soka dinje, ili se narendana kriška ili kora stavi na bolno mesto.
