Odmor na Divčibarama možete provesti u hotelima kojih u ovim krajevima ima dovoljno da prime sve turiste koji svoje dane odmora žele da provedu baš ovde na Divčibarama, kao i u privatnim smešt7ajima.

Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine.

Po narodnom predanju, nekada se u nabujaloj reci, posle letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“. Ime Divčibare na Maljenu veoma je staro jer se pominje još 1476. kao selo u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.

Godine 1476. Turci prvi zapisuju ime Divčibara i ovde su boravili tokom sledeća tri veka. Blagotvoran uticaj klime Divčibara na čovečiji organizam među prvima je zapazio knez Miloš Obrenović,i početkom 19.veka od turskog bega otkupljuje cele Divčibare i svu stoku.Poznato je da je Knjaz Miloš često posećivao ovaj kraj, obilazio čobane i kontrolisao njihov rad. Knez je prvi put boravio na Divčibarama jula 1822. godine.

Divčibare – Razvoj turizma

Počeci organizovanog turizma vezuju se 1926. godinu kada je Zdravstveno društvo Divčibare, koje je osnovalo 28 uglednih građana Valjeva, izgradilo naselje od 20 kućica-brvnara za odmor. Društvo je narednih godina izgradilo i prvi hotel, prodavnicu i druge prateće objekte, put od Kaone do Divčibara i pripremilo urbanistički plan.

Već 1932. godine tadašnje Ministarstvo trgovine i industrije proglasilo je Divčibare za klimatsko turističko mesto. Ministarstvo građevina je 1933. ograničilo uži letovališni region Divčibara i odredilo uslove za izgradnju objekata, na osnovu regulacionog plana koji je projektovao Milorad V. Babić iz Valjeva, dipl. inž. građevine, berlinski đak.

Na odmor su počele dolaziti i porodice iz Beograda i drugih gradova, a do drugog svetskog rata Divčibare su bile najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji.

Biljni i životinjski svet

Četinarske šume su od najvećeg značaja za Maljen. Javljaju se beli, crni bor, jela,smrča, kleka i planinski bor.  Od listopadnog drveća na Maljenu su najzastupljenije breza i bukva, crni i beli jasen, hrast, cer i božikovina ili zelenika.

Divčibare su poznate po različitim šumskim i livadskim zajednicama. Tu su jeremičak, vresak, kaćun i lincur, a krajem aprila javlja se najlepši cvet planine – narcis.Na Maljenu postoji najveća tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na čitavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju „letopis prirode“ iz kog se može saznati istorija žive prirode na našim prostorima. To je veoma bogat eko sistem u ko raste blizu sto biljnih vrsti.

Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani: gljive, šumska jagoda, divlja malina i kupina. Od svih je najinteresantnija borovnica, koja raste u vidu žbunja, najviše u šumama bukve i jela.Takođe, ovde se može naći i mnogobrojno lekovito bilje: hajdučka trava, pelin, velebilje, matičnjak, majčina dušica itd.

Najznačajniji predstavnik divljači na Maljenu je srna. Tu su i zečevi, veverice, divlje svinje koje se ponovo pojavljuju, kune belice i kune zlatice. Pernata divljač je zastupljena sa više vrsta; rasprostranjena je jarebica kamenjarka, šareni detlić, seoski detlić, kreja i planinski slavuj.

Pešačke staze

U želji da posetioci planine Maljen i Divčibara što bolje upoznaju ova dva dragulja valjevskih planina Turistička organizacija Valjevo, u saradnji sa valjevskim planinarima, pripremila je pešačke staze. One su trasirane odabranim pravcima ka najinteresantnijim vrhovima Maljena, a obeležene su markacijama – crvenim krugovima sa belom sredinom koje se nalaze na drveću, banderama, kamenu i sl. duž cele staze (kad ste kod jedne markacije, uvek vidite narednu, a često i dve sledeće).

Golubac

Od centra, staza kod crkve skreće desno, pored hotela Maljen. Dalje vodi putem pored odmarališta EPS, a zatim kroz šumu iza koje napušta put i ide livadama, izmedju vikendica. Sve vreme se blago uspinje ili ide ravno, pa je vrlo lagana. Kad se prodju vikendice, dolazi se do raštrkanih, velikih borova. Na jednom od njih je putokaz: levo za Paljbu, a poludesno za Golubac. Odatle se izbija na čistinu sa koje se dalje stalno vidi Golubac. Uz blagi uspon vrlo brzo se stiže na ovaj, 1056 m.n.v. visok vrh na kome se nalazi karakteristična kula – osmatračnica od drveta.

Sa Golubca, pogled se pruža na sve strane. Na zapad se vide valjevske planine: Povlen, Magleš, Jablanik i Medvednik, a na sever u daljini Cer. Na zapadu, ispod Golubca je šumovita, duboka dolina Bukovske reke.

Suprotno, na istočnoj i južnoj strani pada pogled na najviši Maljenski vrh Kraljev sto, Veliku pleć, Crni vrh i Paljbu i celu divčibarsku visoravan, sa livadama i šumarcima iz kojih izviruju krovovi odmarališta i hotela. Zbog toga se ova staza preporučuje kao prva koju treba prepešačiti, jer će se tako steći odličan uvid u geografski položaj Divčibara i ostale pešačke staze.

Paljba

Ovaj pravac iza crkve skreće levo i ide već uhodanom stazom oivičenom drvećem. Levo je potok Žujan. Posle nekoliko stotina metara skreće se blago u desno (na zapad), a zatim prelazi preko potoka. Okolo je Žujan razliven u prostranim tresetištima.

Dalje staza vodi blago uzbrdo, najpre kroz borov šumarak, a kasnije livadom, pored vikendica, sve do izlaska na asfaltni put Divčibare – Kaona. Njime treba ići na desno, oko 50m, a zatim staza vodi kroz retke borove sa leve strane puta. Nešto kasnije treba preći na desnu stranu i posle se toga se tom stranom, kroz mladu borovu šumu, stiže do vrha Paljba, 1051 m.n.v. Sa njega se na jednoj strani vide maljenski vrhovi: Golubac, Stražara, Kraljev sto i Crni vrh i izmedju njih cela visoravan Divčibare. Na drugoj strani se vide valjevske planine: Povlen, Magleš, Jablanik i Medvednik.

Nešto niže od vrha, preko puta nalazi se prekrasan vidikovac sa parkingom. Sa njega se, duboko u dolini, vide sela Skakavci i Rosići, Ražana i Kosjerić. Za vedrih dana u daljini se vidi više linija planinskih venaca južne i zapadne Srbije. Na ovom vidikovcu lepo je biti kad sunce u purpuru zalazi iza Povlena i Medvednika. Još je lepše ujutru, kad magla i oblaci od doline prave belo more iz koga, kao ostrva izviruju Subjel i Kozomor, a strane doline liče na morske obale.

Seoski turizam

S druge strane, Divčibare kao i ceo ovaj kraj uostalom, ima i razvijen seoski turizam, koji svim posetiocima može ponuditi jednu potpuno novu perspektivu, novi pogled na stari svet.

Sva sela su uređena u etno stilu, u skladu sa tradicijom starih srpskih sela, a ponuda koju mogu da obezbede svim posetiocima je i više nego raznovrsna.

Osim uživanja u pravim prirodnim, tradicionalnim specijalitetima, svi gosti mogu uživati i u dugim šetljama po prirodi, u jahanju, ribolovu i svim drugim sličnim aktivnostima, koje vas mogu potpuno osloboditi stresa i nervoze.

Dok uživate u svim čarima Divčibara, pomislićete zaista da je vreme stalo i da na svetu ne postoji ništa osim vas i tog divnog sveta na visoravni Divčibare u neposrednoj blizini Valjeva.