Znate da je intestinalni trakt najvažniji organ za vaš imunološki sistem. Čak više od 70% zaštite odvija se u njima. Problemi u crevima utiču na ceo imuni sistem, a pad imunog sistema ruši čitav organizam. Zdrav stomak, zdrava creva su uslov opšteg zdravlja – i zato ih treba paziti!

Vaša creva su dom za oko 100 hiljada milijardi mikroorganizama– u normalnim okolnostima u crevnoj flori je veliki broj „dobrih“ bakterija, koje nas štite i brane od „loših“ bakterija. Ove „dobre“ bakterije pomažu varenju, eliminišu patogene, stvaraju vitamine K i B i brinu o našem imunitetu.

Zanimljivost

Da li ste znali da tokom života organi za varenje prerade 30 tona hrane i više od 50.000 litara tečnosti? Ali, preko hrane i vode unosimo i štetne bakterije, viruse i gljivice.

Ali šta se dešava kada se poveća broj „loših bakterija“? U crevima se povećava produkcija toksina, koji narušavaju normalno funkcionisanje celog intestinalnog trakta. Naš imuni sistem tada pada, a mogućnost za razvoj bolesti jača. Dolazi do pojave simptoma kao što su dijareje, opstipacije, grčeva, nadutosti, gasova ili bola u stomaku. Pored toga, narušena ravnoteža između “dobrih” i “loših” bakterija može da dovede i do zdravstvenih problema kao što su funkcionalni poremećaji creva, upalna bolest creva, alergije, gojaznost, dijabetes…

Kako možemo pomoći crevima u borbi protiv „loših“ bakterija?

Prva preporuka je zdrav stil života:

• pravilne i zdrave navike u ishrani

• izbegavanje poriva pušenja i alkohola

• izbegavanje stresa

• redovna fizička aktivnost

Međutim, to nije uvek dovoljno.

Zato se preporučuje svakodnevna upotreba probiotika - dokazane efikasnosti i bezbednosti po naše zdravlje, minimum 3 meseca.

Preporučuju vam probitike kada patite od dijareje, kada koristite antibiotike, kada ste izloženi drugačijoj klimi na putovanju. Sve su to situacije kada probiotik leči nastale probleme. Da li je sprečiti umesto lečiti moguće? Da li možemo da se zaštitimo, umesto da saniramo? Da li bi svakodnevna preventivna upotreba probiotika imala dobrobit za naš organizam?

Probiotikom se smatraju „dobri“ živi mikroorganizmi, kulture mikroorganizama koje su proverenog kvaliteta, jasno definisane vrste (soj, rod, proizvođač), sa dovoljnim brojem mikroorganizama do isteka roka trajanja i dokazane bezbednosti i efikasnosti. Prema definiciji SZO (Svetska zdravstvena organizacija), ovi živi mikroogranizmi mogu imati pozitivan efekat na zdravlje domaćina ukoliko se daju u dovoljnim količinima, a čija je dobrobit dokazana u kontrolisanim studijama.

Svakodnevna upotreba probiotika omogućiće nam ravnotežu „dobrih“ i „loših“ bakterija u našim crevima, a samim i dobar imunitet našeg celog organizma.

Autor: Pink.rs

<