Po neki kilogram gore-dole, to možemo da prihvatimo. Međutim šećer dobijen industrijskim putem, a konzumiran u većim količinama dovodi do toga da je naš organizam u stalnoj opasnosti da poklekne pred bakterijama i virusima. S druge strane kad smo već bolesni, isti se kad unosimo veću količinu šećera ne fokusira na borbu sa bakterijama već nastoji da se oslobodi šećera.
Sve to znamo, ali da li ste znali da brže starimo ako često jedemo slatkiše?
E to je već nešto što nam je teško da prihvatimo. Obzirom koliko se trudimo da negujemo svoje lice i telo, kako bi zadržali mladolik izgled, nešto tako "bezazleno" kao što je krofna, kutija keksa, sladoled ili omiljena čokolada, zaista ne treba da nam otežavaju posao, zar ne?
Foto: Unsplash.com
Najgori neprijatelj našeg zdravlja je zasigurno šećer. Prekomerna količina istog dovodi do gojaznosti, problema sa krvnom slikom, bržeg starenja, masne kože i kose, ali i do određene vrste zavisnosti. Poput alkohola i cigareta, šećer je okidač za naše dobro raspoloženje. Prisetite se samo koliko vam i najmanji unos slatkiša u organizam popravlja raspoloženje. To je pre svega zbog toga što šećer utiče na aktivnosti mozga.
Svaki put kada pojedemo nešto slatko, naš mozak pamti ovo iskustvo kao prijatno, i zahteva još. A budući da smo skloni da mu ugađamo, obično posegnemo za dodatnim šećerom. Samim tim količina koja nam je pre nekog vremena bila dovoljna, kako bismo se osetili zadovljnima, sada se znatno povećala i ima ubrzanu tendenciju rasta.
Danas je jako teško izbeći industrijski šećer, čak i kada želimo da se zdravije hranimo, jer se u velikoj meri nalazi u većini hrane koju konzumiramo. Ipak ukoliko namenski izbegavamo hranu koja je namenjena zaslađivanju poput čokolada, bombona, keksa, lizalica i sl, odnosno ako ih zamenimo voćem, u velikoj ćemo meri smanjiti našu dnevnu potrebu za šećerom.
<
