Možemo reći da se 21. vek opisuje različitim imenima: period ubrzanih promena, informatičko doba, doba digitalizacije, globalizacije, društva koje uči itd. Svako od njih oslikava karakteristike savremenog života i promene i zahteve novog doba. Ako je to kriterijum , da li bismo ga onda mogli nazvati i doba stresa?

Stres je postao deo svakodnevnice, način življenja, mehanizam poslovanja i upravljanja. Svako pronalazi način da upravlja stresom i bori se sa njim svojstveno svojoj prirodi. Neki su “prirodno imuni”, neki samostalno razvijaju sopstvene mehanizme prilagođavanja, neki traže pomoć od drugih. Međutim, kakvu god strategiju imali, svima je zajedničko da stres ostavlja, nekad jasno vidljiv, a nekad privremeno zataškan, trag na naš organizam. A gde prvo deluje? Na naš stomak!

Zašto stomak? Zašto “nervoza creva“ bude prvi znak da nam okruženje/situacije ne prijaju, izazivaju stres?

Veza mozak-crevo je intenzivna, kompleksna interakcija neurotransmitera koji utiču na pokretljivost, sekreciju i osetljivost creva. Stres iz našeg mozga izaziva i stres u našim crevima i razvija sindrom nervoznog creva.

Statistika kaze da 25% odrasle populacije, od čega dva puta više žena (čak 50% žena preko 35 godina), ima ovaj funkcionalni poremećaj.

Sindrom nervoznog creva karakterišu bol, gasovi, osećaj punoće, grče, nadimanje i poremećaj pražnjenja – kod žena je to česće opstipacija, kod muškaraca dijareja.

Stres i nervoza creva

Šta uzrokuje sindrom nervoznog creva još nije potpuno razjašnjeno. Pretpostavlja se da psihološki faktori i stres (način na koji se nosimo sa njima) imaju velikog uticaja u nastanku ovog stanja. Simptomi nervoze creva se često javljaju ili pogoršavaju u periodima stresa ili emocionalnog previranja (setite se svog iskustva kako se stomak uvek prvi javi kad nam je neprijatno i “hvata nas nervoza i trema”).

Često se simptomi pogoršavaju u periodima stresa ili emocionalnog previranja.

Zato se kaže da je sindrom iritabilnog creva bolest savremenog (stresnog) doba.

Terapija sindroma nervoznog creva

Prva preporuka u terapiji sindroma nervoznog creva je svakako higijensko-dijetetski režim, jer, da bi naša creva bila zdrava, životne navike su glavne strategije. Savetuje se:

– redovna fizička aktivnost (lagana šetnja takođe spada u fizičku aktivnost)

– ishrana sa malo masti

– izbegavanje namirnica koje nadimaju

– izbegavanje začinjene, ljute hrane

– smanjena konzumacija slatkiša

– minimalna konzumacija alkohola i kofeina

Uz prilagođen higijensko-dijetetskog režim, preporučuje se i primena prirodnih preparata koji deluju na uzrok gasova i nadutosti, kao što je Lactobacillus plantarum 299v, u trajanju od najmanje 4 nedelje, za dugotrajno ublažavanje simptoma.

Autor: Pink.rs

<