Kada samo spomenemo alergije, retko ko će pomisliti na imuni sistem. A, alergije su rezultat odgovora našeg imunog sistema na određenu supstancu, koju imuni sistem greškom detektuje kao pretnju ili opasnost. Imunološki odgovor može biti blag, od kašlja i curenja iz nosa, do reakcije opasne po život, poznate kao anafilaksa.

Osoba postaje alergična na određenu supstancu kada telo razvije antigene protiv te supstance. Nakon ponovnog izlaganja, ozbiljnost alergijske reakcije se može povećati. Alergije pogađaju ljude svih starosnih doba, rasa, pola i socioekonomskog statusa.

Alergije su jedno od najčešćih hroničnih zdravstvenih stanja u svetu. Osobe sa porodičnom istorijom alergija imaju povećan rizik od nastanka alergija. Alergijski rinitis, ekcemi, koprivnjača, astma i alergija na hranu, su samo neke oblici alergijskih reakcija. Simptomi alergije mogu biti u rasponu od blage do alergijske reakcije opasne po život.

Alergijska reakcija počinje u našem imunološkom sistemu. Kada naiđe na inače bezopasnu supstancu poput recimo prašine, buđi ili polena, imuni sistem osobe alergične na tu supstancu može prekomerno reagovati tako što proizvodi antitela koja "napadaju" alergen. Simptomi alergije su teško disanje, svrab, curenje iz nosa, vodene ili suzne oči i drugi.

Šta je imuni sistem?

Svrha imunog sistema je da se brani i drži mikroorganizme, poput bakterija, virusa i gljivica, van tela, i da uništi sve infektivne supstance koji napadaju telo. Imuni sistem se sastoji od kompleksne i vitalne mreže ćelija i organa, koji štite organizam od infekcije.

Organi koji su uključeni u imuni sistem se nazivaju limfni organi. Oni utiču na rast, razvoj i oslobađanje limfocita (vrste belih krvnih zrnaca). Krvni sudovi i limfni sudovi su važni delovi limfnih organa. Oni nose limfocite do, i iz različitih delova tela. Svaki limfni organ igra ulogu u proizvodnji i aktivaciji limfocita.

Limfni organi uključuju:

• adenoide (limfno tkivo koje se nalazi na zadnjem delu nosne šupljine)

• appendix (slepo crevo- povezano sa debelim crevom)

• krvne sudove (arterije, vene i kapilare kroz koje teče krv)

• koštanu srž (meko tkivo u koštanim šupljinama)

• limfne čvorove (mali organi u obliku pasulja, koji se nalaze u celom telu i povezuju se preko limfnih sudova)

• limfni sudovi (mreža kanala po celom telu koja prenosi limfocite u limfne organe i krvotok)

• Peyer-ov sloj (limfno tkivo u tankom crevu)

• slezina (organ veličine pesnice u trbušnoj duplji)

• thimus (dva lobusa koji se spajaju ispred traheje iza grudne kosti)

• tonzile (krajnici-dve ovalne mase u zadnjem delu grla)

Kako osoba postaje alergična?

Alergeni se mogu udisati, progutati ili ući kroz kožu. Uobičajene alergijske reakcije, kao što je alergijska groznica, određeni tipovi astme i osipa povezani su sa antitelom koje proizvodi telo nazvano imunoglobulin E (IgE). Svako IgE antitelo može biti veoma specifično, reagujući protiv određenih polena i drugih alergena. Drugim rečima, osoba može biti alergična na jednu vrstu polena, ali ne i na drugu. Kada je osetljiva osoba izložena alergenu, telo počinje da proizvodi veliku količinu sličnih IgE antitela. Sledeće izlaganje istom alergenu može dovesti do alergijske reakcije. Simptomi alergijske reakcije će varirati u zavisnosti od vrste i količine alergena na koji se nailazi i načina na koji imuni sistem reaguje na taj alergen.

Alergije mogu uticati na svakoga, bez obzira na godine, pol, rasu ili socioekonomski status. Generalno, alergije su češće kod dece. Međutim, prvi slučaj alergije se može desiti u bilo kom uzrastu, ili se može ponoviti nakon mnogo godina remisije. Hormoni, stres, dim, parfemi ili iritanti okoline takođe mogu igrati ulogu u razvoju ili težini alergija.

Šta je anafilaktički šok?

Anafilaktički šok, koji se naziva i anafilaksa, je ozbiljna, opasna po život reakcija na određene alergene. Tkiva u telu mogu nabubriti, uključujući tkiva u grlu. Anafilaktički šok karakteriše i nagli pad krvnog pritiska. Svaka osoba može imati različite simptome, ali najčešći simptomi anafilaktičkog šoka su: svrab i osip na većini površine tela, povišena temperatura, oticanje grla i jezika ili zatezanje u grlu, teško disanje ili kratak dah, vrtoglavica, glavobolja, bol ili grčevi, mučnina, povraćanje ili dijareja, gubitak svesti, anksioznost, prebrz ili prespor puls. Anafilaktički šok može biti izazvan alergijskom reakcijom na lek, hranu, serum, otrov insekata, ekstrakt alergena ili hemikalija.

Immuno GD-poly je potpuno prirodni preparat koji pomaže da se pojača imunitet, spreči grip i prehlada i kontrolišu hronične virusne infekcije: herpes, koksaki, citomegalovirus, mononukleoza, hepatitis i dr. 

Kada organizam dođe u susret sa virusom ili bakterijom, polisaharidi iz preparata Immuno GD-poly povećavaju broj ćelija imunog sistema, tako da one mnogo brže prepoznaju virus i bakteriju, vezuju ih za sebe i uništavaju. Samim tim smanjuje se mogućnost nastanka infekcije i bolesti.

Immuno GD-poly je potpuno prirodan preparat koji regulacijom imunog odgovora pomaže da se spreči pojava alergije i ukoliko se alergija javi, pomaže da se uklone tegobe (gušenje, kijanje, peckanje u grlu, curenje vodenastog sekreta iz nosa, crvenilo i svrab očiju).

Osigurajte sezonu bez alergija…sa Immuno GD-Poly!

Autor: Pink.rs