Buni vas to što hrono ishrana ne daje rezultate kakvim ste se nadali. Šta ako pravite neke najčešće greške u hrono ishrani? Proverite u ovom tekstu.

Bilo da ste prešli na hrono ishranu iz zdravstvenih razloga ili samo zato što želite da izgubite koji kilogram, sve su šanse da ste napravili pravi izbor. Veliki broj doktora i nutricionista se slaže da je hrono ishrana jedna od najboljih režima ishrane koje možete da pratite.

A zašto?

Zato što hrono ishrana vodi računa o tome kada vašem organizmu treba koja vrsta hrane.

Naročitu pažnju ovaj režim ishrane obraća i na to kako se određene namirnice kombinuju, i kakve reakcije među sobom izazivaju. Ovo je posebno korisno ako želite da izgubite kilograme, tj. ako je za vas ovo dijeta.

Ipak, hrono dijeta bi trebalo da postane vaš redovni režim ishrane, ako želite da održite rezultate.

A nije da nije lako.

Tvorci hrono ishrane su bili prilično detaljni i pružili su nam precizna uputstva koja treba da pratimo u hrono ishrani. Postoji čak i konačna i detaljna lista restrikcija u hrono ishrani, tako da su vam šanse za greške u hrono ishrani svedene na minimum.

Teško je pogrešiti sa hrono ishranomOvo je tačno pre svega zbog toga što nemate komplikovan sistem brojanja kalorija ili količine hrane koju unosite na dnevnom nivou.

Pravila hrono ishrane kojih treba da se držite tiču se kombinovanja grupa hrane i propisanog vremena koje treba da prođe između obroka (što je 4-6 sati).

I sve to objašnjeno vam je, što naš narod kaže, u sitna crevca. Postoje planovi ishrane gde vam je tačno opisano šta koji obrok sme da uključuje.

Pa tako hrono doručak uključuje sve što vam može pasti na pamet od hrane, hrono ručak se uglavnom fokusira na teže proteine, ugljene hidrate i sveže povrće, dok hrono večera nudi opciju lakših proteina i zeleniša.

Dnevno vam je dozvoljena i jedna hrono užina, između ručka i večere kada smete da jedete i slatko, ali prema receptima za hrono slatkiše.

Koje su to najčešće greške u hrono ishrani koje možete da napravite?

1. Preskačete obroke - Ako postoji jedna stvar koja je izričito zabranjena u okviru hrono ishrane to je preskakanje obroka

Jedini obrok koji, u suštini smete da preskočite jeste užina jer je ona tehnički opcionalna. Ipak, s obzirom na to da vam je, prema planu, ovo jedna od retkih prilika kada možete da unesete voće u organizam, ne bi je trebalo propuštati.

Glavna stvar kod hrono ishrane jeste da svom organizmu nametnete određeni ritam koji će svaki dan biti isti. Organizam usvaja taj ritam kao svoju rutinu i tačno zna kako za koji obrok treba da se pripremi.

Kada preskačete obroke, vi jednostavno poremetite ritam na koji je organizam navikao, na šta on mora da odreaguje na ovaj ili onaj način.

Često to bude usporavanje metabolizma, ali ume da rezultira i umorom i malaksalošću.

Takođe, ako vam se nekad baš desi da nemate vremena za neki obrok u toku dana, pa vam zbog posla doručak i ručak postanu jedno ili vam se popodne ne jede slatko, nemojte da napravite još veću grešku i da na kraju dana taj obrok “nadoknadite.”

Drugim rečima, nemojte da jedna greška vuče drugu.

Ako ste preskočili doručak, to je to - greška je napravljena.

Nikako nemojte kasno doručkovati, pa ručati pre nego da prođe propisanih 4-6 sati između obroka. Ili još gore, nemojte da vam padne na pamet da ubacite pun obrok umesto užine ili dodate još jednu kasnu večeru.

Istraživanja pokazuju da ljudski cirkadijalni ritam, odnosno bioritam organizma, u suštini programira naše telo za obavljanje određenih funkcija u tačno zadato vreme. Zato nam je prirodno da noću spavamo, a da smo danju aktivni.

Tj. većini nas.

A glavni način da naš cirkadijalni ritam funkcioniše ispravno jeste da uspostavimo redovan raspored obroka.

2. Količina hrane koju unesete variraI ova greška u hrono ishrani vezana je za bioritam, a evo i kako.

Oni koji prate hrono ishranu vole da kažu kako se vode sledećom maksimom:

Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, večeraj kao siromah.

Što znači da, iako hrono ishrana ne ograničava to koliko ćete pojesti dnevno, trebalo bi da vam obroci ne variraju baš previše od dana do dana kada je količina u pitanju.

Konkretno, ne treba da “zamenjujete obroke” kako kaže Alan Delabo (tvorac hrono ishrane) ni po količini, ni po tipu hrane koji unosite na dnevnom nivu. Doručak treba da bude najobilniji (što je i logično jer vam je dozvoljeno skoro sve od hrane), a svaki naredni obrok treba da bude sve skromniji.

Ove tvrdnje dokazuju i brojna istraživanja koja su pokazala da ljudi koji imaju jači doručak, a slabiju večeru pokazuju zdravije nivoe krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola, a pritom se i manje goje.

Razlog je prilično jasan: naše telo pretvara kalorije koje ste uneli ranije tokom dana u energiju koja će vam trenutno biti potrebna. One kalorije koje unesemo kasnije uveče organizam skladišti za budućnost.

Drugim rečima: pretvara je u salo, najčešće na stomaku.