Ako ste radoholičar ili se iscrpljujete svakog dana maksimalno može biti na kraju fatalno po vaše srce.
Ako se osećate iscrpljeno, razdražljivo i umorno svo vreme, a naročito posle radnog vremena dužeg od 8 sati, verovatno ste na dobrom putu da doživite burnout sindrom ili uprošćeno- izgaranje. Ovo fizičko stanje koje može nastupiti posle dugog napora i naprezanja nije dobro ni za vaše fizičko, a ni mentalno zdravlje. A kad se to dogodi zbog vašeg posla, nije dobro ni za vašu karijeru.
Sledeća studija sugeriše da burnout sindrom takođe može uzrokovati oštećenje srca, što može dovesti do potencijalno smrtonosnog nepravilnog srčanog ritma.
Atrijalna fibrilacija je najčešća vrsta nepravilnog srčanog rada. Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora) predstavlja poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama. Najčešće nastaje kod bolesnika sa ishemijskom bolešću srca, mitralnom manom, tireotoksikozom (oboljenje štitne žlezde), srčanom insuficijencijom, hipertenzivnom bolešću srca i perikarditisom (zapaljenje srčane kese). Može nastati usled kružnog kretanja nadražaja u pretkomorama ili kada više ektopičnih centara u pretkomorama emituje mnogobrojne impulse.
Pored nepravilnog rada srca, atrijalna fibrilacija može izazvati simptome kao što su bol u grudima, palpitacija srca, vrtoglavica, kratkoća daha i umor. Atrijalna fibrilacija takođe može povećati rizik od srčanog i moždanog udara, čak i kada simptomi nisu prisutni.
U novoj studiji (1) , koja je objavljena 2019. u European Journal of Preventive Cardiology, istraživači su pronašli vezu između jakog izgaranja, poznatog i pod imenom burnout sindrom ili vitalno iscrpljivanje, i rizika od razvoja atrijalne fibrilacije.
Ova studija ističe da iscrpljenost i slabe sposobnosti za savladavanje hroničnog umora, zajedno sa simptomima depresije, mogu doprineti nepravlilnom srčanom ritmu.
Foto: Unsplash.com
Stres, izgaranje i zdravlje srca
Vitalna iscrpljenost je više od depresije. Svetska Zdravstvena Organizacija definiše burnout sindrom (izgaranje) kao „hronični stres na radnom mestu koji nije uspešno rešen.“ Ovaj sindrom se može ispoljiti kao iscrpljenost, osećaj cinizma i nezadovoljstva na poslu, umora, i manje efikasnosti na svom poslu.
Nedavno istraživanje (2) pokazalo je da je oko dve trećine zaposlenih sa punim radnim vremenom doživelo izgaranje na poslu, pri čemu se gotovo jedna četvrtina osećala ovako „vrlo često ili uvek“.
(1) Parveen K Garg, J’Neka S Claxton, Elsayed Z Soliman ; “Associations of anger, vital exhaustion, anti-depressant use, and poor social ties with incident atrial fibrillation”: The Atherosclerosis Risk in Communities Study, 2019.; https://journals.sagepub.com/doi/full/10.1177/2047487319897163#
(2) Ben Wigert and Sangeeta Agrawal; “Employee Burnout”, Part 1: The 5 Main Causes; https://www.gallup.com/workplace/237059/employee-burnout-part-main-causes.aspx
Takođe burnout sindrom je dosta zastupljen i među lekarima (3) - oko 67%.
Autor studije dr Parveen Garg, vanredni profesor kliničke medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Južne Kalifornije, izjavio je da “izgaranje može izazvati bilo koji stresor, uključujući lični stres ili napetost u kući, ili porodici”. Drugi koautor studije takođe je istakao da su ljutnja, anksioznost i depresija povezani sa razvojem bolesti koronarnih arterija i kongestivnom srčanom insuficijencijom.
Nastaviće se…
(3) Lisa S. Rotenstein, MD, MBA1,2,3; Matthew Torre, MD1,4; MarcoA. Ramos, MD, PhD5; et al: “Prevalence of Burnout Among Physicians”; ASystematic Review (2018); https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2702871
Autor: Pink.rs
